Европа је прошле године имала највећу епидемију малих богиња од 1997. Према новом извештају Светске здравствене организације (WHO), у 2024. забележено је 127.350 случајева болести, што је отприлике двоструко више него 2023. И 38 смртних случајева. „Мале богиње су се вратиле и то је позив на буђење”, рекао је др Ханс Хенри П. Kлуге, регионални директор за Европу. „Без високих стопа вакцинисања, нема сигурности за здравље.”
Једина права заштита (97 посто) јесте цепљење, и то две дозе. Европска подружница WHO истиче неколико примера подручја на којима је недостатан обухват вакцинисања. У БиХ, Црној Гори, Северној Македонији и Румунији стопе у последњих пет или више година биле су око или чак испод 50%. Након пада сепљења у 2021. и 2020. у Хрватској се у 2023. бележи благи пораст.
Мале богиње су високозаразна болест узрокована вирусом који припада породици парамиксовируса. Инфекција се преноси респираторним капљицама и аеросолом – кијсњем, кашљем и говором. Почиње симптомима прехладе, конјунктивитисом и врућицом, да би се након три дана развио осип који се шири идућа три дана, после чега почиње бледети, а болесник постаје афебрилан. Умиру готово искључиво међу невакцинисани, а стопа смртности у развијеним земљама креће се од један на 1.000 до 5.000 случајева оболевања. Иако то не изгледа као висок морталитет, због велике заразности мале богиње могу узроковати велики број хоспитализација, трајних последица и смрти.
Наиме, оне су, уз велики кашаљ, најзаразнија позната болест. Сваки заражени преноси вирус на 12 до 18 неимунизованих. За поређење, особа с врло заразном варијантом цовида-19 омикрон зарази у просеку осморо људи. Мале богиње могу добити сви узрасти, но најопасније су за децу, особито млађу од 5 година. Према WHO, пре него што је уведено масовно цепљење, биле су узрок милиона смртних случајева широм света сваке године.
Иако је глобална смртност од знатно смањена програмима цепљења, и даље постоје подручја с ниским стопама процепљености у којима болест може избити у епидемију. Главни узрок скорашњих епидемија у Европи је смањење стопе вакцинације против малих богиња, заушки и рубеоле (MMR), нарочито у источним деловима континента. Здравствени стручњаци истичу да је један од разлога пада броја вакцинисаних била пандемија ковида-19, која отежала доступност медицинских услуга. Но други, још важнији је антивакцинална реторика, која се проширила на друштвеним мрежама, а појачана је тиоком пандемије ковида-19.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
