Међународни тим истраживача успeо је преокренути губитак памћења код мишева с деменцијом једноставним појачавањем активности тзв. ћелијских електрана – митохондрија. Иако су невоље са овим структурама које производе енергију и раније повезивани с неуродегенеративним болестима попут Алџхајмера, досад није било јасно јесу ли оне узрок или последица тих стања, пише ScienceAlert.
„Први пут је успостављенаузрочно-последична веза између митохондријске дисфункције и симптома повезаних с неуродегенеративним болестима, указујући да би ослабљена митохондријска активност могла бити у исходишту неуронске дегенерације”, објаснио је Ђовани Марсикано, неуронаучник из Француског националног института за здравље и медицинска истраживања (INSERM).
Да би доказали ту кључну везу, тим истраживача је смислио посебан алат назван mitoDREADD-Ge. Он функционипепопут прекидача за паљење митохондрија, а активира се помоћу лека CNO (клозапин-Н-оксид). Овај иновативни механизам тестиран је на генетски модификованим мишевима који су показивали симптоме сличне деменцији, а и на људским ћрлијама узгајеним у лабораторији. Резултати су били изванредни: тешкоће с памћењем и моториком, узроковане дисфункцијом митохондрија, успешно су превазиђене.
Научници су отишли корак даље. Прво су мишевима лековима намерно ограничили активност митохондрија, а затим су помоћу новосмишљеног алата уклонили та ограничења. Тиме су додатно потврдили да су управо митохондријe у средишту невоља. Иако алат сам по себи није лек за људе, експерименти су пружили непроцењиве спознаје које би могле бити темељ за будуће терапије.
„У коначном алат који смо измислили могао би нам помоћи идентификујемо молекуларне и ћелијске механизме одговорне за деменцију и олакшамо развој успешних терапијских циљева”, истиче биолог Етјен Ебер Шателен са Универзитета Монктон у Kанади. Истраживачи планирају тестирати овај приступ и на другим врстама неуродегенеративних болести, чак и на психијатријским поремећајима. Следећи корак биће осмишљавање поузданих лекова за људе који би могли опонашати учинак овог алата. С обзиром на сложеност деменције и бројне факторе ризика, проучавање митохондрија отвара потпуно нови угао гледања на проблем.
Једно од кључних питања на које научници сада траже одговор јесте како би суперпуњење митохондрија функционисало дугорочно и је ли то реална опција за лечење болести попут Алцхајмера. „Наш истражицачки рад сада се састоји од покушаја мерења учинка континуиране стимулације митохондријске активности да бисмо видели утиче ли то на симптоме неуродегенеративних болести и, у коначници, одгађа ли неуронски губитак или га чак спречава ако се митохондријска активност обнови”, закључује неуронаучник Луиђи Белокио из INSERM-а. Целокупно истраживање објављено је у престижном часопису Nature Neuroscience.
(Индекс
