U petoj deceniji života mozak prolazi kroz radikalno preoblikovanje koje dovodi do toga da različite mreže postaju više integrisane u godinama koje slede. Promene u umrežavanju verovatno su rezultat toga što se on reorganizuje da bi funkcionisao što je moguće bolje sa starenjem. U sistematskom pregledu objavljenom u časopisu Psychophysiology, istraživači sa Univerziteta Monaš u Australiji pregledali su naučnu literaturu u nameri da skiciraju kako se umrežavanje ljudskog mozga menja tokom života.
Prikupljeni dokazi ukazuju da posle 40. godine mozak počinje da prolazi kroz radikalno preoblikovanje kojim različite mreže postaju više objedinjene i povezane u narednim decenijama, s pratećim učincima na kognitivne funkcije, piše Big Think. Od početka 21. veka neurolozi sve više posmatraju mozak kao složenu mrežu, koja se sastoji od jedinica podeljenih na oblasti, podoblasti i pojedinačne neurone. One su povezane strukturno, funkcionalno ili na oba načina. Sa sve naprednijim tehnikama skeniranja pomenuti naučnici mogu to da posmatraju kao odgovor na podsticanje ili u mirovanje.
Australijski istraživači su pregledao 144 studije koje su koristile ove tehnike snimanja na desetini hiljada ispitanika. Iz analize su izvukli opšti trend kako se umrežavanje menja tokom života. U ranim godinama, maloletničkim i mlađim odraslim, čini se da mozak ima brojne podeljene mreže s visokim nivoom unutrašnje povezanosti, što odražava sposobnost specijalizovane obrade. To ima smisla, to je vreme kada se pojedinci bave sportom, uče jezike i usavršavaju talente.
Međutim, oko 40. godine to počinje da se menja. Mozak postaje manje povezan unutar tih odvojenih mreža i više globalno povezan. Kada se stigne do osamdesetih, on ima tendenciju da bude manje regionalno specijalizovan i umesto toga široko povezan i integrisan. „Starost manje utiče na zadatke koji se oslanjaju na pretežno automatske ili dobro uvežbane procese ili se čak mogu malo povećati tokom životnog veka, kao što su rečnik i opšte znanje”, napisali su autori.
Ali kako se starimo, telo ima tendenciju da usporava i mozak postaje manje delotvoran. Dakle, ne samo da dobija manje glukoze, već i gorivo ne koristi valjano. Promene u umrežavanju verovatno su rezultat toga što se on reorganizovao da bi funkcionisao što je moguće bolje sa opadajućim resursima i starenjem, prenosi Nova.rs. „U ranim godinama života postoji brza organizacija funkcionalnih moždanih mreža. Zatim se usavršavanje funkcionalnih mreža odvija do otprilike treće i četvrte decenije života. Višestruka interakcija potencijalno štetnih i kompenzatornih promena može da usledi u starenju”, zaključili su istraživači.
(Ilustracija Shutterstock)
(N1)
