јуну 2022. мужјак орангутан Ракус са Суматре задобио је рану на лицу испод десног ока, очито у борби с другим мужјаком, у истраживачком заштићеном прашумском подручју у Индонезији. То што је направио три дана касније привукло је пажњу научника. Истраживачи кажу да су приметили како мужјак третира отворену рану на соком и сажваканим листовима биљке за коју се зна да има антиупална и аналгетичка својства.
Орангутан је жвакао лишће да начини течност коју је више пута размазао по рани, а затим наносио сажвакану биљку на озледу, слично фластеру, казала је приматолошкиња и когнитивна биолошкиња Изабел Лаумер из Института за понашање животиња Макс Планк у Немачкој. То запажање показало је да орангутани, високо интелигентна врста човеколиких мајмуна, поред осталог поседују вештину да лече ране наношењем лековитог биља. „Kолико знамо, ово је први документовани случај да дивље животиње лече ране биљном врстом с медицинским својствима”, изјавила је виша ауторка студије Каролин Шуппи, еволуциона биолошкиња из поменутог института.
Истраживачи су навели да се самолечење орангутанове ране није чинило случајним. „Изгледало је да његово понашање намерно. Селективно је третирао рану на десној страни лица биљним соком, а није друге делове тела. Понашање се поновило неколико пута, а није применио само сок биљке, него је касније и чвршћи биљни материјал док рана није била потпуно покривена”, појаснила је Лаумер. „Рана се ни у једном тренутку није упалила и за неколико се дана затворила, а за неколико седмица потпуно зарасла.”
Познато да биљка коју је користио Ракус садржи супстанце са антибактеријским, антиупалним, антигљивичним, антиоксидативним, аналгетичким и антиканцерогеним својствима. Сцхуппли је нагласила да се засад не зна у којој мери орангутан разуме процес, али опажање јасно показује да су они способни лечити своје ране биљкама. Орангутани припадају групи великих човеколиких мајмуна, уз шимпанзе, гориле и бонобое. Најмање су блиски људима, али деле с њима приближно 97 посто ДНK.
(Илустрација Pixabay)
(Индекс)
