Научници су сада пронашли начин како вратити сат унатраг и подмладити старе матичне ћелије, што отвара врата новим методама лечења крвних и имунолошких поремећаја повезаних са старењем.
Дубоко у нашој коштаној сржи специјализоване матичне ћелије непрестано стварају нове крвне ћелије кључне за функционисање тела. Међутим, како старимо, те такозване хематопоетске матичне ћелије (HMS) постају мање успешне, што слаби имунолошки систем и повећава ризик од болести попут анемије и рака. Научници су сада пронашли начин како вратити сат унатраг и подмладити старе матичне ћелије, што отвара врата новим методама лечења крвних и имунолошких поремећаја повезаних са старењем, пише Science Alert. Kао већина ћелија, HMS садрже сићушне одељке познате као лизозоми – ћелијске центре за рециклажу у којима се сложени молекули разграђују на делове за поновну употребу.
Нова студија, коју су спровели истраживачи с Медицинског факултета Ајкан на Маунт Синају у САД и Умиверзитета Пари Сите, открила је да су управо поремећаји у раду лизозома узрок многих проблема који се јављају код старијих матичних ћелија. Тим предвођен биолошкињом матичних ћелија Саги Гафари је спровео експерименте на мишевима и утврдио да су лизозоми у HMS старијих мишева били изразито кисели и потпуно дисфункционални. То је довело до прекомерног рада ћелија, појачаног метаболизма глукозе и поремећаја у начину на који ћелија користи генетске информације.
Таква хиперактивност у потпуној је супротности с понашањем младих HMS, које карактерише стање мировања. Та реверзибилна пауза омогућује ћелијама дуговечност и стабилност јер их штити од стреса и оштећења ДНK. Управо због мировања, младе матичне ћелије су, након поновне активације, знатно моћније у производњи крвних ћелија од старих. Научници су успели да умире оштећене лизозоме у старим матичним ћелијама помоћу хемикалије назване конканамицин А, која је њихову pH вредност и висину активности вратила у нормалу. Након што су HMS извађене из мишева, третиране хемикалијом и враћене натраг, способност ткива за производњу нових крвних ћелија повећала се чак осам пута. Са стабилизованим лизозомима старе матичне ћелије почеле су се понашати попут младих.
Побољшала им се способност регенерације, а производња крвних ћелија наставила се у одговарајућим размерама, чиме је преокренут тренд слабљења имунолошког система карактеристичан за старење. „Наша открића показују да старење крвних матичних ћелија није неповратна судбина. Старе крвне матичне ћелије имају способност да се врате у младалачко стање; могу се опоравити”, истиче Гафари. „Успоравањем лизозома и смањењем њихове киселости, матичне ћелије постале су здравије и могле су знатно делотворније стварати нове, уравнотежене крвне ћелије и нове матичне ћелије. Циљањем лизозомске хиперактивности успели смо ресетовати старе матичне ћелије у млађе, здравије стање, побољшавајући њихову способност регенерације крвних и имунолошких ћелија.”
Старе HMS се иначе не сматрају добрим кандидатима за трансплантацију. Међутим, ћелије третиране конканамицином А изгледале су подмлађено и успешно су трансплантиране у животињском моделу. То сугерише да би се сличан третман ван тела (еx vivo) могао користити за побољшање успешности трансплантација људских матичних ћелија. Наравно, биће потребна даља истраживања да би се потврдило функционише ли овај приступ код људи, с обзиром на то да се студија фокусирала искључиво на ћелије мишева.
„Дисфункција лизозома појављује се као средишњи покретач старења матичних ћелија”, подсећа Гафари. „Циљањем овог пута једног дана би се могло помоћи у одржавању здравог крвног и имунолошког система код старијих особа, побољшати њихове матичне ћелије за трансплантацију и смањити ризик од крвних поремећаја повезаних са старењем, а можда имати и учинак на целокупно старење.”
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
