Туристи су на плажама у близини ушћа италијанске реке По минулих дана забележили масован помор плавих ракова. У питању је инвазивна врста која је годинама у Јадранском мору потискивала аутохтоне. Тачни узроци за сада нису познати, а научници имају неколико хипотеза. Један од могућих јесте промена квалитета воде. Загађења, укључујући хемијско, могу негативно утицати на здравље ракова, а она нису реткост у поменутом ушћу. Други може бити болест. Популације ракова високе густине подложније су избијању болести које се брзо шире и изазвају масовне угинуће. Паразити и патогени специфични за ракове могли би играти кључну улогу у овом случају.
Промене у температури воде, такође, могу деловати на ракове. Нагли пораст или пад узрокује стрес који смањује отпорност на болести. Kлиматске промене и екстремни временски услови све су чешћи. Примерице, сматра се да су високе температуре мора недавно узроковале помор дагњи у Малостонском заливу. Kоначно, помор је могла узроковати аноксија, или несташица кисеоника у води као последица цветања морских алги које, пак, изазивају вештачка ђубрива што их из плодних равница у море доноси По.
Плави ракови (Callinectes sapidus) су изворно врста која настањује источне обале САД. Протеклих деценија појавили су се у Јадранском мору и изазвали забринутост због инвазивног карактера и претње аутохтоним врстама. У Јадрану су први пут примећени почетком двехиљадитих. Сматра се да су стигли баластним водама бродова из Америке. Брзо размножавање и прилагошавање различитим стаништима омогућили су им нагло ширење дуж обале.
Иначе, препознатљиви су по плаво обојеним клештима и овалном телу. Одрасли могу достићи у ширину око 20 центиметара. Највише воле приобална подручја где се хране разноврсним пленом, укључујући плодове мора (шкољкаше), рибе и биљке. Налазе се и у морима и у рекама. У рекама проналазе довољно хране, а у мора се враћају након парења. Способност да се прилагоде различитим условима чини их врло отпорним на промене у околини. Цењени су у кулинарству, посебно у земљама у којима су аутохтони, попут САД. У многим ресторанима и рибарницама дуж америчке источне обале тражена су посластица.
Плави ракови се с аутохтоним врстама надмећу за храну, а такође конзумирају млађ локалних ракова и шкољки. Највише су угрожене врсте попут европског морског рака (Carcinus aestuarii) и различити шкољкаши који чине важан део локалног екосистема и рибарске индустрије. Због свега наведеног негативно утичу на економске активности, посебице на рибарство.
(Илустрација Facebook/Shutterstock)
(Индекс)
