Zver koja je težila oko 3,5 tone nekada je gazila pašnjacima Evroazije, poznata kao Elasmotherium. Drugo ime joj je sibirski jednorog zbog neobičnog roga na vrhu glave, što ne iznenađuje jer je drevni predak nosoroga. Ono što je iznenađujuće jeste da je ova gotovo mitska životinja možda hodala Zemljom u isto vreme kad i ljudi. Nekad se smatralo da je izumrla pre otprilike 200.000 do 100.000 godina, a nedavna datiranja fosilnih dokaza smanjila su procene na samo 39.000 godina.
Iako je bio rođak nosoroga, sibirski jednorog je po veličini uporediv s današnjim slonom sa oko 4,5 metara dužine. Međutim, možda najimpresivniji bio je njegov rog koji je mogao dodati dva metra njegovoj glavi. Verovatno je bio od keratina, poput rogova današnjih živih nosoroga, ali tek treba pronaći sačuvani primer jer keratin nije preživeo u fosilnim zapisima, kao ni kosti.
Jedan od najznačajnijih ostataka sibirskog jednoroga do danas je cela lobanja koja se sada nalazi u Prirodnjačkom muzeju u Londonu. Kad je ovo retko otkriće datirano, profesor Adrijan Lister i saradnici suočili su se s iznenađujućom spoznajom: fosil je bio manje od 40.000 godina star. Nakon što su se udružili sa naučnicima Rusije i Holandije, utvrdili su da postoji mnogo fosila otprilike iste starosti, odbacujući ideju da su jednorozi izumrli pre 200.000 do 100.000 godina.
Studija je, takođe, ustanovila da su se Elasmotheriinae odvojile od Rhinocerotinae još u eocenu. Čini se da jejednorog opstao do pre 39.000 do 35.000 godina, što je otprilike u isto vreme kada su neandertalci izumrli. Što se tiče razloga koji je izazvao smrt sibirskog jednoroga, čini se da su ekološki najuverljiviji. „Stalno ograničen geografski raspon Elasmotheriuma (takođe verovatno povezan s njegovim posebnim staništem), kao i mala populacija i spora reproduktivna stopa povezana s njegovom velikom veličinom tela, bili bi predisponirani za izumiranje zbog promena okoline, dok ekološki slična, ali mnogo manja vrsta (S. tatarica) je preživela”, napisali su autori studije.
„Izumiranje E. sibiricum je u teoriji moglo biti pogoršano ljudskim lovnim pritiskom, s obzirom na smenu neandertalca razumnim čovekom u Evroaziji. Ali trenutno nema podataka o ostacima vrste s bilo kojeg arheološkog nalazišta, a vrlo malo predloženih prikaza u paleolitskoj umetnosti je neuvjerljivo”, prenosi IFLScience.
(Ilustracija Shutterstock)
(Kliks)
