Звер која је тежила око 3,5 тоне некада је газила пашњацима Евроазије, позната као Elasmotherium. Друго име јој је сибирски једнорог због необичног рога на врху главе, што не изненађује јер је древни предак носорога. Оно што је изненађујуће јесте да је ова готово митска животиња можда ходала Земљом у исто време кад и људи. Некад се сматрало да је изумрла пре отприлике 200.000 до 100.000 година, а недавна датирања фосилних доказа смањила су процене на само 39.000 година.
Иако је био рођак носорога, сибирски једнорог је по величини упоредив с данашњим слоном са око 4,5 метара дужине. Међутим, можда најимпресивнији био је његов рог који је могао додати два метра његовој глави. Вероватно је био од кератина, попут рогова данашњих живих носорога, али тек треба пронаћи сачувани пример јер кератин није преживео у фосилним записима, као ни кости.
Један од најзначајнијих остатака сибирског једнорога до данас је цела лобања која се сада налази у Природњачком музеју у Лондону. Kад је ово ретко откриће датирано, професор Адријан Листер и сарадници суочили су се с изненађујућом спознајом: фосил је био мање од 40.000 година стар. Након што су се удружили са научницима Русије и Холандије, утврдили су да постоји много фосила отприлике исте старости, одбацујући идеју да су једнорози изумрли пре 200.000 до 100.000 година.
Студија је, такође, установила да су се Elasmotheriinae одвојиле од Rhinocerotinae још у еоцену. Чини се да јеједнорог опстао до пре 39.000 до 35.000 година, што је отприлике у исто време када су неандерталци изумрли. Што се тиче разлога који је изазвао смрт сибирског једнорога, чини се да су еколошки најуверљивији. „Стално ограничен географски распон Elasmotheriumа (такође вероватно повезан с његовим посебним стаништем), као и мала популација и спора репродуктивна стопа повезана с његовом великом величином тела, били би предиспонирани за изумирање због промена околине, док еколошки слична, али много мања врста (S. tatarica) је преживела”, написали су аутори студије.
„Изумирање E. sibiricum је у теорији могло бити погоршано људским ловним притиском, с обзиром на смену неандерталца разумним човеком у Евроазији. Али тренутно нема података о остацима врсте с било којег археолошког налазишта, а врло мало предложених приказа у палеолитској уметности је неувјерљиво”, преноси IFLScience.
(Илустрација Shutterstock)
(Kликс)
