Научници са универзитета Пенсилванија и Мичиген направили су робота мањег од милиметра, опремљеног властитим рачунаром, мотором и сензорима. Иако су наномашине какве познајемо из научне фантастике још далека будућност, овај микроробот, мањи од зрна соли, представља револуционаран корак ка том циљу, пише Futurism. Деценијама је истраживачима измицала могућност израде микроскопског робота који се може самостално кретати, осећати своју околину и доносити одлуке. Досадашњи покушаји углавном су се ослањали на спољну контролу, што је справама ограничавало обраду информација и интеракцију са околином.
Но, нови робот, описан у часопису Science Robotics, представља прекретницу. „То је први сићушни робот способан осећати, мислити и деловати”, изјавио је коаутор студије Марк Мискин, доцент електротехнике и системског инжењерства на Универзитету Пенсилванија. Изум би могао постати узорак за развој микроскопских робота који ће се кретати у људском телу и обављати медицинске задатке, попут поправке ткива или циљане доставе лекова на тешко доступна места. Поседовање робота на микронској скали, односно милионитом делу метра, омогућило би приступ најмањим јединицама наше биологије. „Свако живо биће је у основи дивовски композит од 100-микронских робота, и ако размислите прилично је дубоко то што је природа издвојила ову једну величину као начин на који је желела организовати живот”, рекао је Мискин. Мада је уређај још у експерименталној фази, коаутор Дејвид Блау са Униветзотета Мичиген јесте оптимиста: „Не би ме изненадило да за 10 година имамо стварне примене за ову врсту робота”.
Визуелно, робот подсећа на микрочип, а израђен је од сличних материјала – силицијума, платине и титана. Заштићен је слојем стакла да функционише у течностима. За напајање користи соларне ћелије које покрећу његов уграђени рачунар и погонски систем. Креће се пливањем, користећи пар електрода за стварање протока у молекулима воде који га окружују. Рачунар је знатно спорији од модерног преносивог, али довољно снажн да реагује на промене у околини, попут температуре.
„На овој степеници величина робота и снага упоредиви су с многим једноћелијским микроорганизмима”, написали су научници у студији. Kључна одлика робота је могућност комуникације с људским оператерима. „Можемо слати поруке говорећи му шта желимо да учини”, објаснио је Мискин, „а он слати поруке натраг да нам јави шта је видео и урадио.” Следећи велики изазов јесте успостављање комуникације између самих микроробота. „Дакле, следећи свети грал је заиста да они комуницирају једни с другима”, закључио је Блау.
(Илустрација Sgutterstock)
(Индекс)
