Изгледа да крхотине лете према Земљи. Када ће се прве сручити на нашу планету?
У септембру 2022, након више година пажљивог планирања, НАСА је погодила свемирском летелицом стену која је јурилала Сунчевим системом. Тим потезом хтела проверити да ли су способни променити путању астероида у случају да постане претња нашој планети. Мисија вридна 330 милиона долара била је успешна, могло би се рећи – и превише. Наиме, циљ је била малена промена лета Диморфа, астероида јајоликог облика и величине ногометног игралишта, који се окреће око пет пута већег астероида Дидимоса.
Очекивало се да ће удар летелице DART променити орбитални период за око седам минута. Но крајњи резултат била је значајнија измена орбите – Диморф сада кружи око Дидимоса 33 минуте брже него пре удара. Kада крхотине стижу до Земље? Недавно је међународни тим научника проучио када би крхотине могле стићи до Земље и Марса у форми метеора. Након што су извели низ динамичких симулација, закључили су да би остаци астероида могли доћи до Марса и двојца Земља-Месец за отприлике једну деценију.
Планетарни научник Илој Пења-Асенсио с Миланског политехничког универзитета и сарадници проучили су податке добијене помоћу уређаја LICIACube који је пратио збивања током удара, а затим употриебили суперрачунар у Насином центру NAIF да симулирају путање, чак, три милиона комадића. „Помоћу LICIACube-a смо добили кључне податке о облику и смеру облака крхотина који је настао одмах после судара. У нашој симулацији је величина комадића била у распону од 10 центиметара до 30 микрометара”, рекао је Пења-Асенсио за Universe Today.
Симулација је показала да ће неки од делића стероида стићи до Земље и Марса за десетак година, зависно од њихове брзине након догађаја. Примерице, избачени брзинама испод 500 метара у секунди могле би стићи до Марса за око 13 година, а с брзинама већим од 1,5 километара на сат до Земље за само седам година. Међутим, могло би проћи и до 30 година пре него што се уоче неке крхотине. „Брже комадићи су премале да би настали видљиви метеори”, објаснио је Пења-Асенсио и додао да истраживачи сада прате хоће ли мисија DART створити нову кишу метеора: диморфиде: „Ако крхотине стигну до Земље, неће представљати никакав ризик. Због своје величине и брзине распашће се у атмосфери.”
Kолико год су резултати наведене мисије били помало неочекивани, изгледа да су научници на правом путу и да би могли успешно скренути претећи астероид с лета уз ограничено знање о његовом саставу и површинским условима. Тренутно наша планета спокојно плови свемиром, за сада нема назнака да би јој у ближој будућности могао у сусрет кренути неки опасан астероид. Но у Сунчевом систему има много великих космичких стена и ако је једна погоди не пише се добро људима. Сетите се само судбине диносаура.
Удари већих астероида и комета у прошлости су увелике утицали на живот на Земљи. Најпознатија таква катастрофа догодила се пре 66 милиона година када је 10 километара широк астероид пао на подручје данашњег полуострва Јукатан у Мексику. Удар је изазвао експлозију која је имала енергију неколико милијарди атомских бомби и уништио 75% свих биљних и животињских врста, укључујући све копнене диносауре.
„Знамо где се налазе велики астероиди јер их можемо видети помоћу тренутне генерације телескопа и знамо да се ниједан од откривених неће приближити нашој планети следећих неколико стотина година. Тако да за сада можемо мирно спавати”, изјавио је у току мисије DART астроном Алан Фицсиммонс са Универзитета Квинс у Белфасту. „Међутим, још нисмо открили све мање астероиде који су довољно велики да униште целе градове и опустоше огромна подручја. Мапирамо те мање са све већом прецизношћу, али морамо бити у стању да презузмемо кораке ако откријемо да је неки на директном путу ка Земљи. DART је први корак у стварању такве технологије.”
Истраживање Delivery of DART Impact Ejecta to Mars and Earth: Opportunity for Meteor Observation ће ускоро бити објављено у часопису The Planetary Science Journal. Погледајте: https://www.youtube.com/watch?v=N-OvnVdZP_8.
(Илустрација NASA)
(Индекс)
