Човечанство се суочава с алармантним губитком слатке воде, а нова научна анализа показује да се континенти исушују брзином без преседана. Велики део завршава у океанима, придоносећи порасту глобалне висине мора, и то већем него што га узрокује отапање ледених плоча, пише Science Alert.
Истраживачки тим предвођен Хришикешом Чанданпуркаром са Универзитета FLAME у Индији упозорава да су хитне мере нужне да бисмо се припремили за знатно више сушних раздобља која долазе због климатских промена и исцрпљивања подземних вода. Kористећи сателитске податке прикупљене током више од две деценије у склопу Насиних мисија, научници су створили детаљну слику промена у залихама копнене воде од 2002. године.
„Откривамо да су континенти – сва копна осим Гренланда и Антарктика – прошли кроз незапамћене стопе исушивања и да се површина погођена тим процесом повећава сваке године за подручје двоструко веће од Kалифорније”, наводе аутори студије. Људске активности, попут емисије гасова стаклене баште и преусмеравања водених токова, озбиљно су пореметиле природни циклус воде. Влажна подручја постају још кишовитија, а сушна још сушнија – но те промене нису у равнотежи.
„Сушна подручја исушују се брже него што влажна постају влажнија”, истиче тим. „Истовремено се повећала површина захваћена исушивањем, док се смањила она која бележи повећање влаге”. Последице су разорне широм света – смањују се залихе слатке воде у језерима, рекама и подземним изворима. Чак 75 посто светске популације живи у 101 земљи где се губитак слатке воде убрзава. Већина те воде, истичу научници, отиче у океане, придоносећи порасту мора више него што то чини топљење ледених плоча.
Тренд исушивања највише је подстакнут губитком воде у подручјима високих географских ширина, попут Kанаде и Русије, што се повезује са отапањем леда и пермафроста. На континентима без леднка, чак 68 посто губитка воде последица је људског исцрпљивања подземних залиха.
Kако се због климатских промена мењају обрасци падавина, људи се све више ослањају на подземне воде, које се не обнављају довољно брзо. Прекомерно црпљење посебно је изражено у пољопривредним областима које зависе од наводњавања – примерице у калифорнијској Средишњој долини, која производи 70 посто светских бадема, или на подручјима гајења памука у близини пресушеног Аралског језера у Средњој Азији.
„Тренутно је управо прекомерно црпљење подземних вода највећи чинилац смањења залиха копнене воде у сушним крајевима, што значајно појачава утицаје растућих температура, ширења сушних услова и екстремних суша”, пишу аутори. Научници упозоравају да је заштита светских залиха подземне воде кључна у свету који се загрева. Надају се да ће међународни напори за одрживо коришћење подземних вода помоћи у очувању тог драгоцјеног ресурса. „Иако напори за успоравање климатских промена можда посустају, нема разлога да напори за успоравање исушивања континената такође посустану”, закључује тим.
(Илустрација EPA)
(Индекс)
