СКРИВЕНА ПЛАНЕТА СУНЦА
Потрага за непознатом планетом у Сунчевом систему десетлећима заокупља астрономе, а најновија студија указује на потенцијалног новог кандидата, којег су аутори назвали Планета Ипсилон (Y).
СУНЧЕВА АВЛИЈА
Иако није непосредно откривена, на постојање упућују нагнуте путање удаљених небеских тела у Kајперовом појасу – големом леденом прстену изван Нептунове орбите, пише CNN. Истраживачи верују да нешто мора реметити њихове путање и узроковати нагиб. „Једно објашњење је постојање невидљиве планете, вероватно мање од Земље и веће од Меркура, која кружи у дубоком спољашњем Сунчевом систему”, обзнанио је главни аутор студије Амир Сирај, астрофизичар и докторанд на Универзитету Принстон. „Овај рад свакако јесте откриће загонетке за коју је планета вероватно решење”. Научни чанак објављен је у часопису Monthly Notices of the Royal Astronomical Society; Letters.
Планета Y најновија је у низу хипотетских планета које су научници предложили последњих година. Све се, упркос различитим карактеристикама, наводно скривају у Kајперовом појасу, дому Плутона, бивше девете планете, који је 2006. деградиран у патуљасту планету.
Разлог зашто постоји толико кандидата за девету планету лежи у томе што је Kајперов појас мрачна и далека област Сунчевог система, па посматрања чини тешким и непотпуним. Но, то би се ускоро могло променити захваљујући новом телескопу Опсерваторије Вера Рубин, који се припрема за десетогодишње истраживање ноћног неба. „Мислим да ће у прве две до три године то постати дефинитивно”, додао је Сирај. „Ако је Планета Y у видном пољу телескопа, он же га непосредно пронаћи.”
Након открића Нептуна 1846. године астрономи су наставили потрагу за још једном планетом, која је почетком 20. века постала позната као Планета Икс (X). Астроном Персивал Лоуел сумњао је да аномалије у путањама Нептуна и Урана узрокује неоткривено, удаљено тело.
Kада је Плутон откривен 1930. испрва се сматрало да је то та планета. Међутим, каснија десетлећа показала су да је Плутон премален да би објаснио те неправилности. Почетком деведесетих подаци са сонде Voyager 2 открили су да Нептун има мању масу него што се мислило, чиме су орбитални поремећаји објашњени без потребе за Планетом X.
Потрага је оживљена 2005. када су астрономи, укључујући Мајка Брауна са Kалтека, открили Ерис – ледено тело веће од Плутона. То откриће довело је до Плутонове деградације, а 2016. Браун и његов колега Kонстантин Батигин објавили су хипотезу о властитом кандидату, којег су назвали Планета Девет. Верује се да је она пет до десет пута масивнија од Земље и да кружи око Сунца далеко иза Плутона. Сирај је истакао да је потрага за Планетом Девет или Y предмет жустре расправе у астрономији. „Мислим да је расправа врло узбудљива и то нас је мотивисало да истражујемо. Срећни смо што живимо у времену када би се оваква открића могла догодити”. Нагласио је да Планета Девет и Планета Y нису међусобно искључиве и да је могуће да обе постоје.
Сирајева потрага за Планетом Y започела је пре отприлике годину дана када је покушавао да утврд да ли је Kајперов појас раван. Планете Сунчевог система крећу се готово у истој равнини, а његов тим открио је нешто неочекивано: „Било је прилично изненађење да се ван отприлике 80 пута веће удаљености Земље од Сунца Сунчев систем изненада чини нагнут за око 15 степени, и то је подстакло хипотезу о Планети Y”. Након рачунарских симулација, закључили су да је планета најбоље објашњење: „Планета Y је највероватније тело масе Меркура или Земље на приближно 100 до 200 пута већој удаљености Земље од Сунца, нагнуто најмање 10 степени у односу на остале”.
Будући да се астрономи ослањају на проучавање путања малог броја тела, постојање Планете Y још је неизвесно. Сирајева студија темељи се на отприлике 50 тела: „Са отприлике 50 статистичка важност је у распону од 96% до 98%. Јака је, али још није дефинитивна”. Очекује се да ће Опсерваторија Вера Рубин, смештена у Чилеу, открити много више таквих небеских тела када започне своју мисију ове јесени. „Омогућиће нам да гледамо филм свемира, при чему ће сваки кадар постојати у тродневном ритму. Ово је идеално истраживање за попис Сунчевог система”, подсетио је Сирај.
Kонстантин Батигин, који није учествовао у студији, сматра да је приступ интригантан: „Током надолазећих година поменута опсерваторија откриће динамичку структуру спољашњег Сунчевог система с невиђеном јасноћом”.
Саманта Лоулер, професорка астрономије на Универзитету Ређина, оцењује резултате занимљивим, али не и коначним: „Мислим да постоје обећавајући докази да је тамо мање тело које суптилно искривљује путање неких врло удаљених”. И додала да ће телескоп Рубин тестирати та предвиђања. Патрик Софија Ликавка са Универзитета Kиндаи у Јапану тврди да је идеја о планети класе Меркур-Земља веродостојна: „То даје тежину хипотези да тренутно постоји неоткривена планета. Ова истраживања држе кључ за дубље разумевање како се наш Сунчев систем формирао”.
(Илустрација НАСА)
(Индекс)
