Немачки истраживачки тим тврди да левосурлаши – они који грабе предмете ка левој страни тела – имају више бора и дуже бркове са леве стране сурле, док су бркови на десној страни поткресани чешћим контактом са тлом.
Док су људи подељени на десноруке и леворуке, код слонова постоји подела на основу доминантније стране на коју користе сурлу. Научници су открили да је могуће одредити ту преференцију на основу бора. Код животиња са сурлом, подела је готово пола-пола када се посматра страна за савијање, то јест коришћење издужене њушке. Сарадници Хумболтовог универзитета у Берлину кажу да постоји начин да се преференција код одраслих животиња одреди и без посматрања коришћења сурле.
Немачки истраживачки тим тврди да левосурлаши – они који грабе предмете ка левој страни тела – имају више бора и дуже бркове са леве стране сурле, док су бркови на десној страни поткресани чешћим контактом са тлом. „Разлика у дужини бркова је велика и уочљива. Боре су суптилније, али и даље значајне. Обрасци које стварају боре, барем делимично, зависе од употребе”, рекао је др Мајкл Брехт, коаутор студије са Хумболтовог универзитета.
Ово откриће једно је од бројних појединости које се односе на наборе на сурли које су истраживачи уочили. Истраживање је објављено у часопису Royal Society Open Science, а Брехт и сарадници сматрају да је у питању најсвеобухватнија студија о развоју бора током читавог животног века на сурлама азијских и афричких слонова. Поменути тим је проучавао сурле слонова који су угинули, а и фотографије живих слонова, и открио да се растојање између набора на сурли одраслих слонова смањује од корена ка врху. Утврђено је и да азијски слонови имају много више бора на горњој страни сурле него афрички слонови, а даља анализа је показала да је то последица већег броја бора у облику дубоких набора.
Мајкл Брехт је нагласио да боре чине сурлу флексибилнијом – као код хармонике. Речена претпоставка би могла бити од помоћи у објашњавању зашто азијски слонови имају више бора на сурли. Како дотични научник примећује, афрички слонови имају два израштаја налик на прсте на врховима сурли које користе за хватање предмета, док азијски слонови имају само један. Као резултат тога, за разлику од афричких слонова, азијски слонови често обмотавају сурлу око предмета како би их чвршће ухватили.
„Да би могли да обухвате предмет, сурла им мора бити флексибилнија, зато и мислимо имају много више бора”, објаснио је Брехт. Немачки научници су приметили да број бора није једнак на обе стране сурле слона и то довели у везу са тим на коју је страну животиње чешће користе. Познато је да слонови имају боре на сурли при рођењу, а ово истраживање расветљава то како се оне формирају у материци. Када су истраживачи проучавали фетусе слонова, открили су да се од 80. до 150. дана гестације број бора на сурли удвостручи на сваких двадесетак дана, а потом драматично успори.
„Касније се боре полако развијају, али брже код азијских него код афричких слонова”, наводи се у саопштењу. Брехт истиче да су сурле слонова високо специјализоване, додајући да су њихове боре мапиране на неуронима у можданом стаблу: „Сурла је невероватан орган за хватање који је веома необичан. Има више мишића него било која друга структура тела код сисара. Једино са чим се може упоредити је рука.”,
Proboscis (сурла, рилица) је издужена творевина на глави животиња. Код бескичмењака термин се најчешће односи на цевасте усне творевине са функцијом у лову и исхрани, док код кичмењака обично означава издужену њушку. Термин потиче од грчке речи: pro – испред, спреда, пре + bosco – хранити, неговати.
(РТС)
