На први поглед чини се готово извесним да су две галаксије, удаљене око 2,5 милиона светлосних година, на курсу судара. Млечни пут и Андромеда крећу се, наиме, једна усусрет другој брзином од око 360.000 километара на сат (100 у секунди).
Судар Млечног пута с највећом сусетком Андромедом, који се предвиђа за отприлике 4,5 милијарди година, астрономи најављују још од 1912. Ново истраживање наговешћује да је вероватноћа догађаја прозваног Милкомеда мања него што се мислило, преноси CNN. На први поглед чини се готово извесним да су две галаксије, удаљене око 2,5 милиона светлосних година, на курсу неизбежног судара. Млечни пут и Андромеда крећу се, наиме, једна усусрет другој брзином од око 360.000 километара на сат (100 у секунди).
Међутим, наш део свемира, назван Локално јато, укључује 100 познатих мањих галаксија. Тим астронома у обзир је узео неке од највећих, укључујући Велики Магелланов облак (LMC) и М33 (галаксија Троугао), да процене колики утицај те галаксије могу имати на будућност Млечног пута у следећих 10 милијарди година. Након узимања гравитацијски учинка галаксија из Локалног јата и 100.000 симулација користећи нове податке с телескопа Hubble и Gaia, установили дсу да постоји око 50% изгледа да ће до судара доћи у идућих 10 милијарди година. Само је око 2% вероватноће да ће се тодогодити за 4 до 5 милијарди година, како се веровало, наводи се у студији објављеној у часопису Nature Astronomy.
Према ауторима, судар би уништио обе галаксије и временом их претворио у издужену галаксију без спиралног облика. „Судари галаксија могу изазвати космичке ватромете када се гас усмери према средишту и нахрани црну рупу која тада емитује огромне количине зрачења пре него што материја неповратно упадне у њу”, рекао је коаутор Чарлс Френк, професор на Универзитеру Дарам у Енглеској. „Досад смо мислили да је управо то судбина Млечног пута. Сада знамо да постоји велика шанса да се избегнем таква судбина.”
Но, аутори упозоравају да бројни непознати чиниоци отежавају предвиђање коначне судбине наше галаксије. Френк, такође, истиче да постоји већа вероватноћа да ће Млечни пут доживети судар с Великим Магеллановим облаком (Large Magelanic Cloudе, LMC) у следеће двие милијарде година, што би могло темељно променити изглед наше галаксије. LMC кружи око Млечнпг пта, док је галаксија М33 пратиља Андромеде. Иако он има тек 15% масе Млечног пута, тим је открио да та сателитска галаксија својим гравитацијом који ђелује окомито на Андромеду – мења кретање Млечног пута толико да смањује вероватноћу њеног судара са Андромедом. Слично важи и за М33.
„Додатна маса Андромединог сателита М33 повлачи Млечни пут мало више ка себи”, изјавио је главни аутор др Тил Савала, астроном са Универзитета у Хелсинкију. „Али такође показујемо да LMC одвлачи Млечни пут из орбите и удаљава га од Андромеде. То не значи да ће нашу галаксију спасити од судара, већ исход чини нешто мање вероватним.” Претходна истраживања су користила најверојатније вредности за бројне непознанице, попут тренутне позиције, кретања и маса галаксија у Локалном јату. У новом истраживању су узеоте у обзир 22 различите променљиве које би могле уплицисати на исход.
„Спровели смо хиљаде симулација да бисмо укључили све неизвесности у посматрању”, нагласио је Савала. „Будући да свака варијабла носи своје грешке, то резултира знатном несигурношћу исхода, а нас доводи до закључка да је шанса за директни судар тек 50 % у следећих 10 милијарди година.” У нешто више од половине симулација које предвиђају догађаје за 8 до 10 милијарди година, Млечни пут и Андромеда прво су прошле једна покрај друге, а затим су се вратиле и изгубиле орбиталну енергију, што је завршило њиховим спајањем у једну галаксију. Првотни блиски сусрети галактичких омотача – големих облака гаса – на крају би довели до судара. „Такав би судар вероватно изазвао снажно стварање нових звезда, потом интензивно зрачење које би долазило од експлодирајућих младих звезда и активиране супермасивне црне рупе, након чега би се стварање звезда потпуно угасило”, додао је Савала. „Неколико милијарди година касније, нестали би сви трагови наше некадашње галаксије и Андромеде, а остала би велика елиптична галаксија без изражене структуре.”
У преосталим симулацијама две галаксије су прошле једна поред друге без значајног међусобног утицаја. Џерент Луис, професор астрофизике са Универзитета у Сиднеју, сматра занимљивим резултате који показују гравитациони утицај М33 и LMC. Он је и раније изучавао потенципни судар Андромеде и Млечног пута. „Не можемо са сигурношћу знати хоће ли судар бити избегнут, али јасно је да прича о неизбежном уништењу Андромеде и Млечног пута није толико поуздана колико се мислило”, навео је Луис. „Чак и да се не догодинепосредан судар, гравитационе силе које ће галаксије међусобно наметнути вероватно ће их обе озбиљно оштетити.”
Док је узимање у обзир гравитационих учинака LMC важно, најважнији аспект нове студије је обрачунавање с неизвеностима, подвукао је Скот Лучини, постдокторанд у Институту за теорију и рачунање под окриљем Центра за астрофизику Харвард–Смитсонијен: „У овом случају узорковане су све непознанице везане за позиције, брзине и масе галаксија да би добиле релативне вероватноће различитих сценарија”, написао је он у својој електронској поруци. „То нам доиста даје комплетну слику могућих исхода.” Галаксије су сложени системи чији се облици могу искривити, међусобне интеракције им променити орбите, а масу губити на различите начине. То отежава дугорочна предвиђања, придодао је Лучини.
Уштини, како пишу аутори студије, то значи да је судбина Млечног пута потпуно неизвесна. Међутим, нови подаци из свемирског телескопа Gaia, планирана за лето 2026., могла би додатно смањити неизвјесности у вези брзине и смера кретања Андромеде, предвиђа Савала. Иако нису детаљно моделирали спајање Великог Магелановог облака и Млечног пута, установили су да постоји привидна извесност да ће се две галаксије спојити у следеће две милијарде година, што потврђују и ранија истраживања. Но учинци тог спајања вероватно ће бити мањи него код могућег спајања са Андромедом. „То спајање неће уништити нашу галаксију, али ће је темељно промиенити – нарочито ће деловати на нашу средишњу супермасивну црну рупу и галактички хало”, написао је Џерент Луис.
(Илустрација Pixabay)
(Индекс)
