Docentkinja u Institutu za tehnologiju u Masačusetsu (MIT) i inženjerka elektrotehnike našla se na „Forbsovoj” listi 30 mlađih od 30 godina u nauke za 2025. I to nije prvi put: pre tri godine se našla u ovom odabranom društvu uspešnih mladih ljudi.
Jelena Notaroš osmišljava nove sisteme silicijumske fotonike koji omogućuju rešenja u različitim oblastima kao što su displeji, senzori, komunikacije, kvantna tehnologija i biologija. Docentkinja u Institutu za tehnologiju u Masačusetsu (MIT) i inženjerka elektrotehnike našla se na „Forbsovoj” listi 30 mlađih od 30 godina u nauke za 2025. I to nije prvi put: pre tri godine se našla u ovom odabranom društvu uspešnih mladih ljudi.
Osnovne studije završila je na Univerzitetu u Koloradu, a master i doktorske okončala na MIT-u, u grupi za fotonske mikrosisteme. Ona je, takođe, vodeći istraživač u Istraživačkoj laboratoriji za elektrotehniku, gde rukovodi grupom za fotoniku i elektrotehniku u MIT-u.
Sa svojim studentima osmišljava platforme, uređaje i sisteme zasnovane na integrisanoj fotonici za rešavanje ključnih izazova u oblastima kao što su displeji za proširenu stvarnost, LiDAR senzori za autonomna vozila, optičke komunikacije kroz slobodan prostor, 3D štampa, biofotonika i kvantni sistemi sa zarobljenim jonima. Trenutno su u upotrebi složeni optički sistemi koji su uglavnom glomazni, podložni vibracijama i nestabilnostima. Međutim, uređaji zasnovani na integrisanoj fotonici, koje smišlja Jelena Notaroš sa svojim saradnicima, nude revolucionarno rešenje za stabilno funkcionisanje ovih uređaja. Sve ovo predstavlja značajan pomak u brojnim naučnim i inženjerskim disciplinama.
Tokom karijere sarađivala je i sa profesorom Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Milošem Popovićem, u okviru DARPA POEM projekta. Osim što je izabrana među tri najbolja učesnika DARPA Riser programa, dobitnica je brojnih nagrada. Stipendistkinja je Nacionalne naučne fondacije za poslediplomska istraživanja i Rising Star elektrotehnike i računarstva. Povrh toga, njena naučna dostignuća objavljena su u najprestižnijim časopisima, poput Nature, OSA i IEEE, a i u zbornicima uglednih konferencija.
Dobitnica je sledećih nagrada i priznanja:
- Izbor među tri najbolja učesnika DARPA Riser programa;
- Plenarna govornica na DARPA D60 konferenciji 2018. godine;
- Lista Forbes 30 Under 30 za 2021. godinu;
- Dobitnica nagrade MIT RLE Early Career Development Award za 2020. godinu;
- MIT predsednička stipendistkinja:
- Stipendistkinja Nacionalne naučne fondacije za poslediplomska istraživanja;
- Dobitnica OSA CLEO Chair’s Pick Award 2019. godine;
- Prva nagrada na takmičenju za studentske radove IEEE Region 5 2014. godine;
- Dobitnica MIT MARC Best Paper Award 2019. godine;
- Izbor za MIT EECS Rising Star 2018. godine;
- Nagrada CU Boulder Chancellor’s Recognition Award 2015. godine;
Autorka je 33 publikacije u oblastima 3D štampe, optičkih sistema, biofotonike i mnogih drugih, piše na sajtu IEEE. Na istoimenoj Facebook stranici stoji da je inspiraciju pronašla u velikim izumiteljima, kao što su Nikola Tesla i Mihajlo Pupin, što je motivisalo da se posveti elektrotehnici. Reklo bi se da je talenat i ljubav nasledila iz porodice, budući da je nastavila tradiciju ostvarivanja velikih naučnih dostignuća. Njen otac, Branislav Notaroš, jedan je od vodećih stručnjaka u oblasti računarske elektromagnetike. Profesor je na Univerzitetu u Koloradu, a njegova istraživanja unapredila su metode simulacija u elektromagnetici. Takođe je dobitnik brojnih priznanja, pri čemu je IEEE titula Fellow jedna od najvažnijih u njegovoj karijeri.
Kao neko ko je odrastao u svetu formula i nauke, Jelena Notaroš nije imala mnogo izbora, osim da ih zavoli. U svom radu, koristi principe koje je naučila od oca – hrabrost za probijanje granica poznatog i strast za pronalaženjem rešenja. Izgleda da u porodici Notaroš inovacija nije samo veština, već stil života. Na „Forbsovoj” listi 30 ispod 30 prethodnih godina našle su se i Ivana Vasić, Dina Radenković i Milica Krstić.
(Ilustracija MIT)
(N1)
