Међународна група физичара управо је објавила да је детектовала најмасивније познато сударање црних рупа, чији је коначни резултат голема црна рупа масе веће 225 пута од Сунчеве. Ухваћени сигнал догађаја трајао је 0.1 секунду.
Гравитациони таласи – мрешкања у простор-времену која настају током насилних космичких догађаја – путују брзином светлости у свим смервима и временом слабе попут кругова на води. Но неки су догађаји толико разорни и екстремни да узрокују поремећаје који више наликују снажним валовима него благим мрешкањима, с довољно енергије да стигну и до детектора на Земљи.
LIGO (Laser Interferometer Gravitational-wave Observatory) колаборација је објавила да је детектовала најмасивнији познати судар црних рупа, чији је коначни резултат голема црна рупа масе веће 225 пута од Сунчеве. Сигнал означен као GW231123 противречи познатим моделима звездане еволуције, па су физичари у трци да схвате како је такав судар уопште могућ.
LIGO је ушао у повест физике 2015. године кад је први пут препознао гравитационе таласе – космички одјек судара две црне рупе. Од те Нобелом награђене детекције, међународна колаборација LIGO, Virgo (Италија) и KAGRA (Јапан) наставља помно надзирати нашу галаксију. Отад су уочили бројне сигнале настале у суперновама, сударима неутронских звезда и око 300 спајања црних рупа.
Но, GW231123, први пут опажен 23. Новембра 2023. делује као потпуно нова звер међу сударима црних рупа. Две огромне црне рупе – масе 137 и 103 Сунчевих – остале су стабилне упркос заједничкој маси и завртеле су се брзином 400.000 пута већом од ротације Земље, стварајући још већу црну рупу. За упоређење, претходни рекордер, GW190521, имао је масу од отприлике 140 Сунчевих. С обзиром на гравитацијски хаотичну природу окружења црних рупа, пуну набоја привлачења и одбијања, изузетно је да је овај судар био довољно стабилан да гравитационе валове LIGО може детектовати. Сигнал је трајао 0.1 секунду.
„Према стандардним моделима звездане еволуције, овакви догађаји би требало би да буду немогући”, рекао је Марк Ханам, члан LIGO и физичар са Универзитета у Кардифу. „Једна могућност је да су ове две црне рупе настале спајањем мањих црних рупа. Ово је најмасивнији бинарни систем црних рупа који смо досад уочили путем гравитационих таласа и представља озбиљан изазов за наше разумевање настанка црних рупа.”
„Црне рупе изгледају као да се врте врло брзо – готово на граници допуштеној Ајнштајновом Општом теоријом релативности”, објаснио је Чарли Хој, такође члан LIGO и физичар са Универзитета Портсмут у Енглеској. „То сигнал чини тешким за моделирање и интерпретацију. Сјајан је то пример који поспешује развој наших теоријских алата.”
Научници ће своја открића о GW231123 представити на 24. Међународној конференцији о општој релативности и гравитацији (GR24) и 16. конференцији Едоардо Амалди о гравитационим валовима. Два догађаја се одржавају заједно као GR-Амалди скуп у Глазгову у Уједињеном Kраљевству. Након тога, подаци ће бити јавно објављени, чиме почиње надметање за одгонетање мистеријe GW231123 – иако је мало вероатно да ћемо ускоро имати јасан одговор.
„Научној заједници биће потребне године да потпуно разјасни овај сложени сигнал и све што он имплицира”, нагласио је Грегорио Каруљо, члан LIGO и физичар са Универзитета у Бирмингему. „Иако је највероватније реч о судару црних рупа, сложенија сценаријаможда ће бити кључ за тумачење његових неочекиваних одлика. Пред нама су узбудљива времена!”
Физичари су први пут замислили гравитационе таласе још крајем 19. столећа, но идеју је у средиште пажње довео Алберт Ајнштајнн. Будући да за детекцију не захтевају светлост, гравитациони валови пружају јединствен начин посматрања свемира и откривања тајни о црним рупама, древним звездама, па чак и о тамној материји.
(Илустрација AI)
(Индекс)
