Дивовски светови ван Сунчевог система могли би бити кључ за разумевање једне од највећих мистерија свемира – тамне материје. Према новој студији, одређени модел тамне твари могао би довести до њеног гомилања у језграма дивовских планета, што би на крају резултирало њиховим колапсом у сићушне црне рупе које би прогутале властиту планету, пише Science Alert. Откриће таквог тела планетарне масе потврдило би постојање тешког облика тамне материје која се не уништава сама од себе, отварајући потпуно ново поглавље у астрофизици.
„Ако су честице тамне твари довољно тешке и не анихилирају, могле би се временом урушити у сићушну црну рупу”, каже астрофизичар Мердад Форутен-Мер са Уиверзитета Kалифорнија у Риверсајду. „Ова црна рупа би тада могла расти и прогутати целу планету, претварајући је у црну рупу исте масе. Овај исход могућ је само према моделу супертешке тамне материје која не анихилира.”
Тамна твар је невидљива супстанца која, према проценама, чини око 85 посто укупне материје у свемиру. Иако је не можемо непосредно детектовати, њено постојање закључујемо на темељу гравитационог учинка на видљиву материју. Научници још не знају штa је тaчно тамна твар, но постоји неколико водећих претпоставки које описују њено понашање.
Рад Мера и његове колегице, астрофизичарке Таре Федеролф сугерише да би тешка тамна твар чије се честице не уништавају међусобно могла бити заробљена гравитацијом дивовских светова. Временом би те честице губиле енергију и тонуле ка језгру планете, где би се концентрисале све док се не би урушиле под властитом гравитацијом, формирајући сићушне црне рупе.
„У гасовитим егзопланетама различитих величина, температура и густоћа црне рупе би се могле формирати у посматраним временским оквирима, потенцијално чак генеришући више црних рупа тoком животног века егзопланете”, објашњава Мер. „Ови резултати показују како би се истраживања егзопланета могла користити за лов на супертешке честице тамне материје, посебно у подручјима за која се претпоставља да су богата тамном твари, попут галактичког центра нашег Млечног пута.”
Међутим, проналазак доказа за овај процес суочава се с великим изазовима, а највећи је недостатак довољно осетљиве технологије. Примерице, црна рупа масе Јупитера била би широка свега 5,6 метара, што је чини практично немогућом за детекцију тренутним инструментима. Упркос томе, научници су оптимистични. Технологија за осматрање свемира непрестано напредује, па није незамисливо да ће се једног дана развити инструменти способни открити црну рупу планетарне масе.
„Ако би астрономи открили популацију црних рупа величине планете, то би могло понудити снажне доказе у прилог моделу супертешке тамне твари која не анихилира”, закључује Мер. Чини се да би егзопланете могле крити кључне одговоре о природи тамне материје.
(Илустрација Jeremy Müller/pexels)
(Индекс)
