Нешто на тамноме дну Тихог океана ствара велике количине кисеоика, што је тешко замислити с обзиром на то да тамо не допире сунчева светлост. До сада се сматрало да су за то способна само жива бића попут биљака и алги у току фотосинтезе. Научници су појаву открили на подручју препуном чудних древних металних творевина величине шљиве, названих полиметални нодули. Стога претпостављају да тамни кисеоник не производе живи организми, већ металне грудвице које, што је занимљиво, стварају скоро једнаку количину електричне енергије као и АА батерије.
Наиме, ови нодули су богати металима попут кобалта, никла, бакра и мангана, који се користе у батеријама, паметним телефонима, ветротурбинама и соларним плочама. Kада су мерили напон на површини грудвица, износио је до 0.95 волти. „Откриће је фасцинантно, али и фрустрирајуће јер доноси много питања, а мало одговора”, рекао је биохемичар Доналд Канфилд са Универзитета јужне Данске. „Изгледа да на Земљи, уз фотосинтезу, постоји још један извор кисеоика”, додао је еколог Ендру Свитмен из шкотског Удружења за науку о мору. Мада је механизам и даље тајна, ово би могло променити разумевање настанка живота на Земљи, а и другим планетама, пише Nature.
Еколог и сарадници су први пут приметили нешто необично на теренском истраживању 2013, када су приликом проучавања екосистема између Хаваја и Мексика, спустили мало пловило да сазнају како рударство утиче на океанско дно. Без фотосинтетских организама који испуштају кисеоник у воду, концентрације гаса у коморама требало је да опадају. Но, догодило управо супротно – количина кисика је порасла. Истраживачи су прво помислили да сензори не функционишу добро, али се исто догодила и у наредним експедицијама 2021. и 2022. „Одједном сам схватио да сам осам година игнорисао овај потенцијално невероватан нови процес на 4.000 метара испод површине, на дну океана”, објаснио је Свитмен.
Научници су установили да би ове творевине могле деловати као катализатори који цепају молекул воде и стварају молекуларни кисеоник. Да би тестирали хипотезу, опонашали су у лабораторији на броду услове са морског дна. Посматрали су прикупљене узорке грудвица и видели да се концентрација кисеоника повећала. Биогеохемичарка Ева Стуекен са Универзитета Сент Ендруз у Великој Британији сматра да би ови налази могли послужити у потрази за знацима живота на егзопланетама (планетима изван Сунчева сустава): „Сада бисмо могли бити мало опрезнији ако уочимо синглетни кисеоник (О2) на другим планетама”.
Ендру Свитмен, пак, има оптимистичнији став, барем што се тиче Сунчевог система: „Ако се овај процес збива на нашој планети, можда се догађа и на другим океанским световима као што су Сатурнов месец Енкелад или Јупитерова Европа; при чему се стварају услови за настанак живота”. Истраживање Evidence of dark oxygen production at the abyssal seafloor објављено је у часопису Nature Geoscience.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
