Ново истраживање спроведено међу астронаутима покушава да открије да ли свемирски лет убрзава или успорава биолошко старење. Трагање за бесмртношћу и вечитом младошћу опседа вековима научнике и лаике, а у последњој деценији ова медицина узнапредовала је до неслућених размера. Зато свако ново истраживање у том домену изазива велику пажњу јавности.
Једно од њих, чији су резултати објављени ових дана на научној онлајн библиотеци (Wiley online library), испитује везу између биолошких маркера старења код астронаута који су одређено време проводили у орбити. Поделио га је на друштвеним мрежама један од највећих експерата у овој области медицине, генетичар из Аустралије, професор са Харварда, др Дејвид Синклер, уз коментар да је можда баш свемир лабораторија будућности за тестирање враћања биолошког сата.
Свемирски летови излажу астронауте комбинацији еколошких стресора, као што су микрогравитација, јонизујуће зрачење, циркадијални поремећаји и друштвена изолација, који могу убрзати старење. У поменутом истраживању научници су анализирали узорке крви четворо астронаута током мисије Аксиом 2 у свемиру, мерећи 32 маркера њихове биолошке старости, заснована на метилацији ДНК. Упоређивани су резултати из узорака вађених пре лета, четвртог и седмог дана током лета, као и првог и седмог дана после повратка.
Астронаути су означени као А1 (мушкарац, 67,7 година старости), А2 (жена, 63,2 године), А3 (мушкарац, 31,1 година) и А4 (жена, 34,6 година). У просеку, током лета, до седмог дана, њихова епигенетска старост повећала се за готово две године (1,91). Међутим, по повратку на Земљу, биолошка старост свих астронаута смањила се и углавном вратила на почетне вредности код двоје старијих астронаута. Такође, код двоје млађих забележене су знатно ниже вредности него пре пута у свемир. Првог дана по повратку на Земљу, А3 је на епигенетском нивоу био 2,93 године млађи него пре пута, а А4 чак 4 године, али се потоњој астронауткињи биолошка старост седмог дана вратила на почетне вредности. А3 је остао подмлађен и тада.
У закључку истраживања, наведено је да налази сугеришу да свемирски лет изазива брзе, али реверзибилне епигенетске промене повезане са старењем. Такође се препоручује коришћење свемирских летова као платформе за проучавање механизама старења људи и тестирање геропротективних интервенција.
(РТС)
