До данас је написано више него о еволуцији било које друге менталне способности човека. Дакле, да ли је језик адаптација, механизам који је продукт природне селекције?
У Пореклу човека Чарлс Дарвин је уочио да је језик необична људска адаптација која заслужује озбиљну анализу у контексту еволуције. Па ипак, након тога уследило је цело столеће нагађања у вези с пореклом језика, а тек су се недавно стручњаци запитали која је уопште његова функција.
До данас је написано више него о еволуцији било које друге менталне способности човека. Дакле, да ли је језик адаптација, механизам који је продукт природне селекције? Једна је претпоставка да језик није адаптација сама по себи него је културална творевина или манифестација неког другог генералног механизма, као што је општа интелигенција. Међутим, неке уопштене карактеристике језика упућују да је та претпоставка погрешна.
Прво, језик је универзалан у свим друштвима. Можда постоје примитивна друштва, у смислу технологије коју користе, но не постоје примитивни језици. Друго, комплексна граматика и правила којом се води постоји у свим језицима. Треће, онтогенетски развој језика је универзалан. Сва деца у свим културама пролазе исте стадијуме усвајања језика и то невероватном брзином. Надаље, изолпоана деца која још нису усвојила језик ће усвојити свој властити језик уколико нису изложена језику културе. Још један доказ долази из истраживања језика и опште интелигенције која показују да су те способности одво
ене. Наиме, поремећаји говора немају негативне последице на интелигенцију, и супротно, у небројеним случајевима менталне ретардације вербална флуентност и граматика су нетакнуте. Споменуте универзалности иду у прилог претпоставци да је језик продукт биолошких, а не културалних механизама. Друга претпоставка узима у обзир могућност да језик једноставно не даје довољно предности да би био сматран адаптивним и да би у коначном био селекционисан као механизам који поспешује преживљавање или репродукцију.
Везано уз то, људски вокални тракт има нижи гркљан него остали сисари, што повећава ризик од гушења, али у исто време омогућава артикулацију небројено много звукова. Но, други аутори износе закључак да су физиолошки губитци, као што је ризик од гушења, еволуцијски мање значајни од добитака брзе и експресивне комуникације. Но, то само показује да је језик производ еволуције, али не и који је разлог његове еволуције. Стога је следеће питање због чега је уопште настао, односно који су то били притисци природне селекције да је језик постао адаптација. Језички систем очито служи за преношење неких информација – ко је коме нешто учинио, шта је истина о нечему негде у неком времену и зашто. Битно својство саме информације јесте да се дуплира без губитака. На пример, ако је човек дао рибу деци да их прехрани, он је остао без те исте рибе.
Но, ако их је научио пецати, није остао без свог знања како пецати. Даље, осим што су се наши преци научили да се ослањају на информације, вероватно су научили и концепт размене информација. Ако су некоме понудили знање без икаквих губитака, могли су исто очекивати заузврат. Противници овог становишта претпостављају да је давање информација и диељење знања другима супротно природи човека који је компетитиван. Но, вероватно нису знање диелили са свима него са онима од којих су могли очекивати исто. Уз то, знање се преносило на потомке, што значи да су потомци имали више шансе за преживљавање, што је и циљ саме еволуцијске приче. То је наравно придонело и ширењу саме природе језика с генерације на генерацију.
Алтернативна хипотеза је везана уз гледиште да језик није еволуирао у сврху комуникације него у сврху манипулације и варања других. Но, проблем с овом хипотезом јесте што не може објаснити чињеницу да човек није могао манипулисати с другима путем језика, ако га други нису разумели.
Тако да је наш предак у присутности првог језичког манипулатора могао једноставно одбити оно што не разуме, због чега би еволуција језика престала и пре него је почела. Следећа претпоставка се темељи на сексуалној селекцији, пре него на природној. Антрополози сугеришу да се сложен језички систем развио тако што су се мушки говорници елоквентним говором борили за друштвени статус, будући да им је висок друштвени статус давао репродуктивне предности. Уистину, постоје антрополошки налази који говоре да су у племенским друштвима постојале везе између говорничких вештина, друштвеног статуса и предности у размножавању. Све док су током еволуције постојале те повезаности, језик је могао постајати све сложенији.
Дакле, према овој и сличним теоријама, полна привлачност зависи од друштвеном статусу, који пак зависи од вербалне способности показане у великим или малим групама. Ово подручје захтева још пуно истраживања и провера споменутих хипотеза, но оно што се може закључити јесте да је језик и наша способност говора неверовтно сложен механизам који је прошао дуг пут природне селекције да би био овако продуктиван и експресиван какав је данас.
(Импулс)
