Археологе децеијама збуњује необичан и помало језив израз вриштеће мумије. Зашто је тако балсамована? Да ли неко од направио грешку? Како је заправо умрла? Откривена је 1935. у близини Луксора, на подручју древне Тебе. Стручњаци су испод гробнице Сенмута, краљевског архитекте и наводног љубавника славне египатске владарке Хатшепсут, пронашли засебну гробну комору у којој су се налазила тела његове мајке Хат-Нуфер и других чланова породице. Управо је ту нађена мумија зреле жене у дрвеном ковчегу, с црном периком и два прстена са скарабејима. Израз јој је био запањујући: широм отворена уста и лице у грчу. Зато је названа – вриштећа мумија.
„Видимо да је балсамована скупим увезеним материјалом. То противречи хипотезама да се радило о лоше изведеној мумификацији”, казала је радиолошкиња Сахар Салем са Универзитета Kаиро, која је путем кмпјутеризоване томографије (CT), електронске микроскопије и других технологија виртуелно сецирала мумију. Анализа је показала да је још у добром стању, иако је прошло готово 2.500 година. У тренутку смрти недостајало јој је неколико зуби, љ остали су били сломљени или истрошени. „Неке су јој можда извадили. Стоматологија се развила у старом Египту”, додала је радиолошкиња.
CT је показала да је за живота била висока 1,54 метра и да је умрла у 48. години. Боловала је од благог артритиса кичме, што је видљиво због остеофита или коштаних израслина. Није утановљен рез који је чест код балсамов, а још је имала мозак, срце, плућа, јетру, слезину, бубреге и црева. То је помало необично, будући да је класичан поступак мумификације у Новом краљевству (од 16. до 11. столећа пре нове ере.) укључивало уклањање свих органа осим срца. Спектроскопија је обелоданила да је балсамована смреком и тамјаном, скупим материјалима које је Египат увозио из источног Медитерана, Африке, и јужне Арабије.
Природна коса била је обојена каном и уљем смреке. Дугачка перика, израђена од влакана палме датуље, додатно је обрађена кристалима кварца, магнетита и албита; вероватно да би се учврстили праменови и вештачке власи добиле црну боју која је древним Египћанима симболизовала младост. Имајући у виду да није установљен узрок смрти, поставља се питање како је настао језиви израза лица. С обзиром на то да је коришћен скуп материјал, очито је да се није то није било површно балсамовање при чему су немарни извршиоци заборавили затворити уста преминулој.
„Израз мумије би могао указивати на каталептичку укоченост. Жена је вероватно умрла вриштећи од агоније или бола”, претпоставља Салем. Kаталептичка или тренутна мртвачка укоченост редак је облик мишићне укочености који се јавља у тренутку смрти, због чега тело остаје у истоме положају све до наступања мртвачке укочености. Обично је повезана с насилном смрћу, великим боловима и интензивним емоцијама. „Вероватно су мумифицирали згрчено тело пре него што се опустило, па је остао овај израз лица и уста. А могуће је и да балсамери нису могли затворити уста због згрчених мишића”, закључила је Сахар Салем.
(Илустрација Сахар Салем)
(Индекс)
