Bakterijske infekcije izazvane hranom i vodom, ali i kontaktom poput poljupca, uzrokovale su mnogo patnje ljudima tokom kamenog doba budući da su bolesti koje se danas mogu lečiti antibioticima tada bile – fatalne. Iako nam ideja o tome da ljudi žive u zajednici i nemaju pristup antibioticima zvuči kao noćna mora, činjenica je da smo tako proveli veliki deo naše istorije i praistorije. Tim naučnika, koje je koordinisao Centar za paleogenetiku u Stokholmu, radio je na međunarodnoj studiji i istraživao mikrobe na arheološkim nalazištima iz kamenog doba u Skandinaviji. Kako se navodi na sajtu Stokholmskog univerziteta, oni su pratili različite tipove mikroba, od onih kojih ima kod zdravih osoba, do uzročnika velikih problema i bolova: Neisseria meningitidis koja se širi bliskim kontaktom i poljupcima, Yersinia entrecolitica koje ima u hrani i vodi, a i Salmonella enterica koja je danas čest uzročnik trovanja hranom.
„Posebno primer bakterije Salmonella enterica pokazuje koliko je zaraza mogla da bude teška. U grobnici u Linćepingu otkrili smo dve zaražene osobe i vrlo je moguće da je to bio razlog njihove smrti”, rekla je Nora Bergdeldt, istraživač Odeljenja zoologije na Stokholmskom univerzitetu. „Ova i druge bakterijske bolesti koje smo otkrili danas se lako leče antibioticima, a tada su bile smrtonosne.” Tokom istraživanja ispitani su ostaci 38 ljudi, od zemljoradnika do lovaca skupljača, a materijal je sakupljan od Hamervilksholmena u južnoj Norveškoj, star oko 9.500 godina, do grobnice u Linćepingu u Švedskoj, staroj 4.500 godina. Prateći tragove genetskog materijala bakterija i nekih virusa u DNK zaraženih ljudi, naučnici su pokušali da otkriju bolesti kamenog doba, a posebno uticaj prelaska sa lova i skupljanja plodova na zemljoradnju.
„Znamo kada su ljudi u Skandinaviji počeli da se bave zemljoradnjom, ali još ne znamo kako je ta promena uticala na njihovo zdravlje”, izjavila Helena Malmstrom, naučnik Programa za evoluciju čoveka Univerziteta u Upsali. „Što su više interakcija ljudi imali, to je bilo više mogućnosti da zaraze jedni druge. Ali, čak i ako naiđemo na bakteriju sa potencijalom da utiče na društvo poput Yersinia pestis, infekcije koje su se širile kroz hranu bile su najprisutnije. Izuzetno je što možemo da počnemo da istražujemo deo praistorijskih društava koji do sada nije bilo moguće istraživati”, objasnio je Anders Goterstrom koji je na čelu istraživačkog projekta u kojem je sprovedena ova studija.
(Ilustracija CC0/Unsplash/Adrian Lange)
(Sputnjik)
