Научници су направили течност која усисава 98 одсто нанопластике из воде. Најновије решење за уклањање је растварач који, према првим резултатима, уклања око 98 одсто пластичних комадића из слатке и слане воде. Да би спречили да микропластика и нанопластика продиру у нашe телo и мозак, истраживачи Универзитета у Мисурију (САД) смислили су потенцијално одржив и безбедан начин да воду очисте од микроскопских загађивача.
Користећи природне састојке ниске токсичности у течном облику, показали су да се може уклонити око 98 одсто наноскопских полистиренских комадића из слатке и слане воде. Растварач плута на површини, попут нафте. Међутим, ако се све промеша, та течност ће покупити микроскопску пластику из воде и извући је на површину. Усисавајући горњи слој течности пипетом, истраживачи су открили да могу да уклоне скоро све честице нанопластике из контаминиране воде. У сланој води, метода је била успешна у уклањању 99,8 одсто. На основу прелиминарних испитивања, концепт би требало да је исплатив и потенцијално „одрживо решење проблема са нанопластиком”, кажу на Универзитету у Мисурију.
Поменута техника би се могла показати корисном за чишћење воде и од других загађивача, као што су хемикалије које остају у води заувек. Више студија открило је да вода из чесме и флаширана садрже бројне микроскопске честице пластике, посебно нанопластике који су мањи од микрометра. Према неким проценама, у просеку у сваком литру флаширане воде их постоји око 240.000. Биолошки неразградиве, оне се понекад праве намерно, а понекад настају од разложене микропластике. Могу лако да продру у природне екосистеме из реке, или мреже за дренажу терена или при хабању гуме. Данас се нанопластика налази у водама широм света, укључујући места удаљена или забачена као што су дубоки слојеви мора и океана где не допире светлост, Арктик и планинска језера.
„Нанопластика може да поремети водене екосистеме и уђе у ланац исхране, што представља ризик и за дивље животиње и за људе”, наглашава хемичарка Пијуни Иштавера, која је водила истраживање. Осим тога, штетне хемикалије, попут тешких метала или успоривача пламена (супстанце за гашење ватре, могу да ступе у интеракцију са биолошким мембранама. Уклањање толико сићушних загађивача није лако. Недавно су истраживачи у Кини открили да обична кључала вода из славине може да уклони до 90 одсто нано и микропластике.
„Наша стратегија користи малу количину посебног растварача да апсорбује пластичне честице из воде”, објашњава хемичар Гери Бејкер сс Универзитета Мисури. Према његовим речима, могућности ових растварача нису у потпуности схваћене. „У будућем раду, циљ је да одредимо максимални капацитет растварача. Поред тога, истражићемо методе за рециклирање растварача, омогућавајући њихову поновну употребу више пута ако је потребно.” Студија је објављена у научном часопису ACS Applied Engineering Materials.
(Илустрација Pexels)
(РТС)
