Naučnici su napravili tečnost koja usisava 98 odsto nanoplastike iz vode. Najnovije rešenje za uklanjanje je rastvarač koji, prema prvim rezultatima, uklanja oko 98 odsto plastičnih komadića iz slatke i slane vode. Da bi sprečili da mikroplastika i nanoplastika prodiru u naše telo i mozak, istraživači Univerziteta u Misuriju (SAD) smislili su potencijalno održiv i bezbedan način da vodu očiste od mikroskopskih zagađivača.
Koristeći prirodne sastojke niske toksičnosti u tečnom obliku, pokazali su da se može ukloniti oko 98 odsto nanoskopskih polistirenskih komadića iz slatke i slane vode. Rastvarač pluta na površini, poput nafte. Međutim, ako se sve promeša, ta tečnost će pokupiti mikroskopsku plastiku iz vode i izvući je na površinu. Usisavajući gornji sloj tečnosti pipetom, istraživači su otkrili da mogu da uklone skoro sve čestice nanoplastike iz kontaminirane vode. U slanoj vodi, metoda je bila uspešna u uklanjanju 99,8 odsto. Na osnovu preliminarnih ispitivanja, koncept bi trebalo da je isplativ i potencijalno „održivo rešenje problema sa nanoplastikom”, kažu na Univerzitetu u Misuriju.
Pomenuta tehnika bi se mogla pokazati korisnom za čišćenje vode i od drugih zagađivača, kao što su hemikalije koje ostaju u vodi zauvek. Više studija otkrilo je da voda iz česme i flaširana sadrže brojne mikroskopske čestice plastike, posebno nanoplastike koji su manji od mikrometra. Prema nekim procenama, u proseku u svakom litru flaširane vode ih postoji oko 240.000. Biološki nerazgradive, one se ponekad prave namerno, a ponekad nastaju od razložene mikroplastike. Mogu lako da prodru u prirodne ekosisteme iz reke, ili mreže za drenažu terena ili pri habanju gume. Danas se nanoplastika nalazi u vodama širom sveta, uključujući mesta udaljena ili zabačena kao što su duboki slojevi mora i okeana gde ne dopire svetlost, Arktik i planinska jezera.
„Nanoplastika može da poremeti vodene ekosisteme i uđe u lanac ishrane, što predstavlja rizik i za divlje životinje i za ljude”, naglašava hemičarka Pijuni Ištavera, koja je vodila istraživanje. Osim toga, štetne hemikalije, poput teških metala ili usporivača plamena (supstance za gašenje vatre, mogu da stupe u interakciju sa biološkim membranama. Uklanjanje toliko sićušnih zagađivača nije lako. Nedavno su istraživači u Kini otkrili da obična ključala voda iz slavine može da ukloni do 90 odsto nano i mikroplastike.
„Naša strategija koristi malu količinu posebnog rastvarača da apsorbuje plastične čestice iz vode”, objašnjava hemičar Geri Bejker ss Univerziteta Misuri. Prema njegovim rečima, mogućnosti ovih rastvarača nisu u potpunosti shvaćene. „U budućem radu, cilj je da odredimo maksimalni kapacitet rastvarača. Pored toga, istražićemo metode za recikliranje rastvarača, omogućavajući njihovu ponovnu upotrebu više puta ako je potrebno.” Studija je objavljena u naučnom časopisu ACS Applied Engineering Materials.
(Ilustracija Pexels)
(RTS)
