Тада се велика маса врућег ваздуха заробљава изнад одређеног подручја, а то изазове екстремне температуре. Будући да је ређи од хладног, топао ваздух тежи да се диже у висине. Међутим, снажан високи притисак може спречити то уздизање и ширење и присилити га да остане заробљен близу површине.
Топлотни таласи, дуготрајна раздобља температура виших од уобичајених, постају све учесталији и трајнији широм света. У Индији су температуре недавно досегле готово 50 Целзијусових степени узрокујући озбиљне здравствене невоља и поремећаје у свакодневном животу. У Саудијској Арабији су у време хаџилука биле изнад просека досстижући око 44 степени у Меки и Медини, што је узроковало смрт десетака ходочасника. Грчка је почетком јуна забележила рекордне температуре за то доба године, које су у неколико подручја прелазиле 39 степени.
Један од кључних узрока ових екстремних временских догађаја јесте појава топлотних купола. Тада се велика маса врућег ваздуха заробљава изнад одређеног подручја, а то изазове екстремне температуре. Будући да је ређи од хладног, топао ваздух тежи да се диже у висине. Међутим, снажан високи притисак може спречити то уздизање и ширење и присилити га да остане заробљен близу површине. У том смислу он делују попут поклопца или куполе изнад одређеног подручја. Тада сунчева енергија загрева тло, а оно ваздух изнад. Остајући близу тла, без могућности да се подигне и распрши, загрејани ваздух остаје близу тла и наставља да се загерва. Под својеврсном куполом он се сабија, а пошто му је укупна топлота заробљена у мањој запремини, његова температура додатно расте.
Висок притисак, такође, онемогућава настајање облака и падавина, што значи да подручје под топлотном куполом остаје суво и сунчано, па и то додатно повећава температуру. Један од екстремних примера догодио се 2021. године у Северној Америци, када су у западним деловима САД и Kанаде температуре премашивале 40 степени узрокујући бројне здравствене тегобе људи и шумске пожаре. Студија објављена у часопису Nature Climate Change анализирала је збивања из 2021. и закључила да су климатске промене значајно повећале вероватноћу таквих догађаја. Ако глобалне температуре порасту за 2 степена изнад прединдустријског изоса, топлотне куполе попут оне из 2021.,могле би се појављивати сваких десет година.
„Веза између екстремних врућина и просечне температуре може се делимично објаснити повратном спрегом између влажности тла и атмосфере. Очекује се да ће се вероватноћа екстремних врућина сличних онима из 2021. повећати због општег загревања, појачане повратне спреге између влажности тла и атмосфере и слабе, али ипак повећане вероватноће циркулације сличне топлотној куполи”, пишу аутори у сажетку. Bulletin of the Atomic Scientists објавио је 2023. да су због климатских промена топлотне куполе постале пет пута вероватније.
Kлиматске промене утичу на динамику атмосфере, укључујући измене у обрасцима високог и ниског притиска. Јачи и трајнији системи високог а могу довести до чешћег формирања топлотних купола. Исто тако оне могу ослабити млазне струје, а то омогућује високом приртиску да дуже остаје на једном месту. Kако се поларни ледени покривачи топе, а површине покривене шумама и травњацима зајењују површинама асфалта и бетона, рефлексија Земљине површине се смањује. Тамније површине рефлектују мање топлоте у свемир, односно апсорбују је више, због чега се ваздух изнад њих јаче загрева. То, пак, може подстаћи чешће најстајање и дуже трајање топлотних купола.
Градови због својег топлотног учинка додатно појачавају топлотне куполе. Бетон, асфалт и други грађевински материјали апсорбирају и задржавају више топлоте од травњака и шума, што може појачати интензитет топлотних таласа. Суво тло и мањак влаге смањују могућност хлађења површине кроз испаравање, а то опет појачава учинак топлотних купола. Мањак влаге у ваздуху, пак, смањује количину облака, тако да више сунчеве енергије стиже до тла.
(Илустрација Wikipedia)
(Индекс)
