Доскора је била позната само једна неутронска звезда која се око своје осе окрене 716 пута у секунди, и то је у тој дисциплини био свемирски рекорд. Реч је о пулсару PSR J1748–2446ad, који се налази у збијеном звезданом јату Terzan 5, на удаљености од око 18 хиљада светлосних година од нас. Kако су му за један окрет око довољне 1,4 милисекунде, а пречник мањи од 32 километара, тај пулсар има на екватору линеарну брзину од око 24 посто брзине светлости.
Недавно је, међутим, установљено да неутронска звезда звана 4U 1820–30 показује једнаку стопу обртања од 716 окрета у секунди! То је измерио рендгенски телескоп NICER (Neutron Star Interior Composition Explorer), постављен на Међународној свемирској станици, који је – како му име каже – намењен истраживању унутрашње грађе неутронских звезда. Посебна занимљивост везана уз ово откриће јесте да 4U 1820–30 није пулсар, тј. стопа врћења није измерена опажањем пулсација радио-таласа насталих обртањем. Та неутронска звезда налази се у збијеном звезданом јату NGC 6624, удаљеном од нас око 27 хиљада светлосних година. Она с другом звездом чини врло близак двојац којem за међусобни обилазак треба око 11,4 минута (конкретно, 685 секунди).
Изгледа, међутим, да та друга звезда није уобичајени црвени див, већ бели патуљак, с којег ипак осетно масивнија неутронска звезда отрже спољашње слојеве језгра атома хелијума. Тај пренос материје није континуиран, већ се догађа спорадично, а када се догоди, на површини 4U 1820–30 дође до термонуклеарне експлозије. Такви екстремни догађаји су особито сјајни у рендгенском подручју.
У истраживању које је показало да је и та неутронка рекордерка током пет година (2017-2022) осматрања, NICER је забележиоо 15 таквих провала. Оне су за последицу имале и краткотрајно надувавање атмосфере неутронске звезде. Обично би се фотосфера – слој из којег стиже опазиво зрачење – увећала до 50 километара изнад површине, што је више од пречника целе неутронске звезде. У једном случају, пак, експлозија је распршила атмосферу до висине од око 900 километара изнад тла!
Стопа обртања 4U 1820–30 је измерена захваљујући тим повременим термонуклеарним експлозијама хелијума на површини. Иако експлозија потраје само неколико секунда, звезда се око осе врти толико брзо да је било могуће прецизно и поуздано измерити колико пута у секунди рендгенски бљесак – приближно речено – дође у видно поље телескопа и колико пута из њега изађе. Другим речима, мерене су осцилације провалâ. Одговор: чак 716 пута!
(Илустрација NASA)
(Астрономски магазин)
