Да ли је климатизација здрава или није? Нажалост, на ту тему нема довољно научних истраживања. Укратко, она углавном има позитивне учинке на здравље, али може имати и негативние.
Према проучавању објављеном у часопису The Lancet, од 2000. до 2019. године приближно 489.000 смртних случајева годишње може се приписати врућинама, од чега се 45% у Азији, а 36% у Европи. Другим речима, климатизација дословно спасава животе. Једно од обухватнијих истраживања учинка на здравље освануло је у часопису BMC Public Health, које је било усредсређено на утицај прилагошавања ваздуха и температуре кроз уређаје грејања, вентилације и климатизације (HVAC) на болеснике у болницама.
Свеукупно, показало се корисним за опоравак пацијената, посебно у побољшавању виталних знака, смањивања броја случајева срчаног стреса, убрзавању опоравка и повећавању телесне активности. Штавише, смањила се смртност и скратио боравак за оболеле од респираторних болести. Једно изучавање учинка климатизације на здраве студенте спровела је Школа јавног здравља Harvard Chan. Уочено је да пораст температуре у просторијама без климатизације у току топлинског таласа лоше делује на когнитивне способности младих. Студија је пратила 44 високошколца из Масачусетса, од којих су једни живели у зградама с климатизацијом, а други без ње пре, током и након топлотног вала.
Налази су обелоданили да су испитаници у зградама без клима-уређаја имали лошије резултате на тестовима од учесника у климатизованим спаваоницама и да су доживели су пад у пет мера когнитивних функција, укључујући време реакције и радну меморију. У здањима без клима-уређаја имали су 13,4% дуже време реакције на тестовима с речима и бојама и 13,3% лошије резултате на тестовима збрајања и одузимања у поређењу са онима у климатизованим просторима. Подаци указују да су студенти у собама с клима-уређајима били не само бржи у одговорима него и тачнији. Аутори испитивања сматрају да се когнитивни пад може приписати повећаном топлотном оптерећењу и појачаним учинцима других чинилаца околине.
Kлиматизација одржава телесну температуру, што је кључно у влажним и топлим подручјима света у којима су лети топлотни удари велика навеоља. Хлађењем тела олакшава се спавање, познато је да је угодније спавати у хладнијим собама него у врућим. Расхлађивање, такође, смањује учесталост алергијских реакција јер филтери у справама уклањају алергене ако се добро одржавају.
Али клима-уређаји снижавају влажност ваздуха, што се види по томе колико воде излази. Kада топли ваздух из простора пролази преко хладних завојница испаривача, влага из се кондензује на завојницама. А сув зрак код осетљивих људи може довести до сувоће коже, очију и слузница, а у неким случајевима и иритације дисајних путева. Осим тога, у климатизованим просторима често пију мање воде јер не осећају жеђ као на високим температурама. То може довести до дехидрације, коју ће појачати сув ваздух, и тако изазвати главобоље, умор и смањење когнитивних способности. Сув ваздух исушује слузницу дисајних путева која служи као баријера против бактерија и вируса, а то може повећати ризик од респираторних инфекција. Kод особа с хроничним респираторним болестима, попут астме и хроничне опструктивне плућне болести (KOPB), може погоршати симптоме као што су бронхоконстрикција и отежано дисање.
Ако се клима-уређаји не одржавају правилно, у њима се накупе бактерије и буђ. Удисање ваздуха контаминираног тим микроорганизмима може узроковати респираторне тегобе и алергијске одзиве. Тако се добија легионарска болест коју узрокује бактерија Legionella pneumophila. Но, важно је истаћи да се легионарска болест најчешће повезује с великим системима климатизације и воденим системима у зградама као што су хотели, болнице и уредске зграде. Могућност да се неко разболи од уобичајених клима-уређаја за станове је знатно мања.
Нагли прелазак из вруће средине напољу у хладан климатизовани простор може изазвати стрес за тело, а то резултира главобољом, умором и боловима у мишићима. И обратно: може изазвати бронхоконстрикцију, посебно код особа са астмом или хроничном опструктивном плућном болести (KOPB). Хладан ваздух у климатизованом простору може изазвати иритацију дисајних путева, а изненадно излагање врућем их додатно иритирати, а последице су кашаљ и отежано дисање. Нагла промјена температуре је стресна за кардиоваскуларни систем: ссобе са срчаним тегобама могу осјтити погоршање симптома, као што су бол у прсима и отежано дисање. Високе температуре повећавају рад срца и оптерећење крвних судова, а то је опасно за оне с хипертензијом или срчаним болестима.
Клима-уређаја троше доста струје, због чега људи ретко проветравају расхлађене просторије. Недостатак свежег ваздуха доводи до гомилања угљен-диоксида и других онечишћења, што узрокује вртоглавицу и смањену концентрацију. Дуготрајни боравак у климатизованим просторима смањује излагање природној топлоти, па тело нема потребу да се прилагођава високим температурама као што би иначе имало. Ово може умањити терморегулациону способност тела и учинити га мање успешним у управљању топлотом када је то потребно. Слично вреди за знојење. Тело се хлади знојењем које је мање потребно у климатизованим просторима. Дугорочно смањење знојења може ослабити способност тела да користи овај кључни начин хлађења када се нађе у топлом окружењу.
Људи који нису аклиматизовани на врућине имају већу шансу да доживе топлотни стрес и повезане здравствене недаће. Да би се умањио негативан утицај климатизације на способност прилагошавања топлоти, препоручује се проводити одређено време на отвореном или у неклиматизованим просторима.
(Илустрација Pixabay)
(Индекс)
