Da li je klimatizacija zdrava ili nije?Nažalost, na tu temu nema dovoljno naučnih istraživanja.Ukratko, ona uglavnom ima pozitivne učinke na zdravlje, ali može imati i negativnie.
Prema proučavanju objavljenom u časopisu The Lancet, od 2000. do 2019. godine približno 489.000 smrtnih slučajeva godišnje može se pripisati vrućinama, od čega se 45% u Aziji, a 36% u Evropi. Drugim rečima, klimatizacija doslovno spasava živote. Jedno od obuhvatnijih istraživanja učinka na zdravlje osvanulo je u časopisu BMC Public Health, koje je bilo usredsređeno na uticaj prilagošavanja vazduha i temperature kroz uređaje grejanja, ventilacije i klimatizacije (HVAC) na bolesnike u bolnicama.
Sveukupno, pokazalo se korisnim za oporavak pacijenata, posebno u poboljšavanju vitalnih znaka, smanjivanja broja slučajeva srčanog stresa, ubrzavanju oporavka i povećavanju telesne aktivnosti. Štaviše, smanjila se smrtnost i skratio boravak za obolele od respiratornih bolesti. Jedno izučavanje učinka klimatizacije na zdrave studente sprovela je Škola javnog zdravlja Harvard Chan. Uočeno je da porast temperature u prostorijama bez klimatizacije u toku toplinskog talasa loše deluje na kognitivne sposobnosti mladih. Studija je pratila 44 visokoškolca iz Masačusetsa, od kojih su jedni živeli u zgradama s klimatizacijom, a drugi bez nje pre, tokom i nakon toplotnog vala.
Nalazi su obelodanili da su ispitanici u zgradama bez klima-uređaja imali lošije rezultate na testovima od učesnika u klimatizovanim spavaonicama i da su doživeli su pad u pet mera kognitivnih funkcija, uključujući vreme reakcije i radnu memoriju. U zdanjima bez klima-uređaja imali su 13,4% duže vreme reakcije na testovima s rečima i bojama i 13,3% lošije rezultate na testovima zbrajanja i oduzimanja u poređenju sa onima u klimatizovanim prostorima. Podaci ukazuju da su studenti u sobama s klima-uređajima bili ne samo brži u odgovorima nego i tačniji. Autori ispitivanja smatraju da se kognitivni pad može pripisati povećanom toplotnom opterećenju i pojačanim učincima drugih činilaca okoline.
Klimatizacija održava telesnu temperaturu, što je ključno u vlažnim i toplim područjima sveta u kojima su leti toplotni udari velika naveolja. Hlađenjem tela olakšava se spavanje, poznato je da je ugodnije spavati u hladnijim sobama nego u vrućim. Rashlađivanje, takođe, smanjuje učestalost alergijskih reakcija jer filteri u spravama uklanjaju alergene ako se dobro održavaju.
Ali klima-uređaji snižavaju vlažnost vazduha, što se vidi po tome koliko vode izlazi. Kada topli vazduh iz prostora prolazi preko hladnih zavojnica isparivača, vlaga iz se kondenzuje na zavojnicama. A suv zrak kod osetljivih ljudi može dovesti do suvoće kože, očiju i sluznica, a u nekim slučajevima i iritacije disajnih puteva. Osim toga, u klimatizovanim prostorima često piju manje vode jer ne osećaju žeđ kao na visokim temperaturama. To može dovesti do dehidracije, koju će pojačati suv vazduh, i tako izazvati glavobolje, umor i smanjenje kognitivnih sposobnosti. Suv vazduh isušuje sluznicu disajnih puteva koja služi kao barijera protiv bakterija i virusa, a to može povećati rizik od respiratornih infekcija. Kod osoba s hroničnim respiratornim bolestima, poput astme i hronične opstruktivne plućne bolesti (KOPB), može pogoršati simptome kao što su bronhokonstrikcija i otežano disanje.
Ako se klima-uređaji ne održavaju pravilno, u njima se nakupe bakterije i buđ. Udisanje vazduha kontaminiranog tim mikroorganizmima može uzrokovati respiratorne tegobe i alergijske odzive. Tako se dobija legionarska bolest koju uzrokuje bakterija Legionella pneumophila. No, važno je istaći da se legionarska bolest najčešće povezuje s velikim sistemima klimatizacije i vodenim sistemima u zgradama kao što su hoteli, bolnice i uredske zgrade. Mogućnost da se neko razboli od uobičajenih klima-uređaja za stanove je znatno manja.
Nagli prelazak iz vruće sredine napolju u hladan klimatizovani prostor može izazvati stres za telo, a to rezultira glavoboljom, umorom i bolovima u mišićima. I obratno: može izazvati bronhokonstrikciju, posebno kod osoba sa astmom ili hroničnom opstruktivnom plućnom bolesti (KOPB). Hladan vazduh u klimatizovanom prostoru može izazvati iritaciju disajnih puteva, a iznenadno izlaganje vrućem ih dodatno iritirati, a posledice su kašalj i otežano disanje. Nagla promjena temperature je stresna za kardiovaskularni sistem: ssobe sa srčanim tegobama mogu osjtiti pogoršanje simptoma, kao što su bol u prsima i otežano disanje. Visoke temperature povećavaju rad srca i opterećenje krvnih sudova, a to je opasno za one s hipertenzijom ili srčanim bolestima.
Klima-uređaja troše dosta struje, zbog čega ljudi retko provetravaju rashlađene prostorije. Nedostatak svežeg vazduha dovodi do gomilanja ugljen-dioksida i drugih onečišćenja, što uzrokuje vrtoglavicu i smanjenu koncentraciju. Dugotrajni boravak u klimatizovanim prostorima smanjuje izlaganje prirodnoj toploti, pa telo nema potrebu da se prilagođava visokim temperaturama kao što bi inače imalo. Ovo može umanjiti termoregulacionu sposobnost tela i učiniti ga manje uspešnim u upravljanju toplotom kada je to potrebno. Slično vredi za znojenje. Telo se hladi znojenjem koje je manje potrebno u klimatizovanim prostorima. Dugoročno smanjenje znojenja može oslabiti sposobnost tela da koristi ovaj ključni način hlađenja kada se nađe u toplom okruženju.
Ljudi koji nisu aklimatizovani na vrućine imaju veću šansu da dožive toplotni stres i povezane zdravstvene nedaće. Da bi se umanjio negativan uticaj klimatizacije na sposobnost prilagošavanja toploti, preporučuje se provoditi određeno vreme na otvorenom ili u neklimatizovanim prostorima.
(Ilustracija Pixabay)
(Indeks)
