Земљин космички суањд је некада био плава планета са океаном величине данашњег Арктичког који је прекривао северну половину планете, сугерише нова студија.
Свежи докази о древним рекама указују на то да је можда био плава планета, захваљујући океану који се простирао преко северне хемисфере. Камере са неколико орбитера око Марса забележиле су прашњаве остатке онога што делује као да су биле речне делте, описане у истраживању објављеном недавно у часопису NPJ Space Exploration. Тим, који су предводили истраживачи са Универзитета у Берну, посматрао је чувену Долину Маринерис, највећи систем долина на Марсу, пет пута дужу од Великог кањона. У том региону су уочили „структуре у близини кањонског система које подсећају на речне делте на Земљи”, наводи се у саопштењу Универзитета у Берну. „Ове структуре представљају ушће реке у океан. Нова студија стога пружа јасне доказе о постојању обале, а самим тим и о некадашњем океану на Марсу.”
Иако је Марс данас сув и прашњав, постоје бројни знаци да је у далекој прошлости имао воду. На пример, ровери су уочили такозване боровнице каменчиће којии мпги да садрже минерале гвожђе оксида са водом.Насин ровер је тако 2025. снимио могуће таласасте стркутуре древног речног корита, док су неке орбиталне мисије откриле оно што би могле бити огромне подземне залихе воде.
Нова стдија се фокусирала на геоморфологију Марса, проучавање површине и процеса који је обликују, и користила податке са више летелица. „Јединствени сателитски снимкивисоке резолуције омогућили су да детаљно проучимо марсовски пејзаж кроз истраживање и мапирање”, изјавио је Игнасијус Аргадестyа, главни аутор студије и докторанд у Институту за геолошке науке и Институту за физику Универзитета у Берну. „Приликом мерења и мапирања снимака могао сам да препознам планине и долине које подсећају на планински пејзаж на Земљи. Међутим, посебно су ме импресионирале делте које сам открио на ивици једне од планина”, истакао је Аргадестyа.
Тим је уочио могуће лепезасте делте које настају када се наслаге и песак таложе у мирној води. Наслаге на снимцима изгледају веома слично активним лепезастим делтама на Земљи. На нашој планети оне се формирају на местима где се реке уливају у океан. Све ове наслаге мапиране су на надморској висини од 3.650 до 3.750 метара и настале су пре отприлике 3,37 милијарди година. С обзиром на то да се све налазе на приближно истој висини и у региону северних низија Марса и Долине Маринерис, истраживачи тврде да ове структуре означавају границе древне обале. И додају да је океан који је некада постојао вероватно прекривао целу северну хемисферу.
Делимично се ослањајући на ранија истраживања, научници наводе да је древни марсовски океан био најмање велик као данашњи Арктички. „Нисмо први који су поставили хипотезу о постојању и величини океана. Међутим, раније тврдње су се заснивале на мање прецизним подацима и делимично на индиректним аргументима. Наша реконструкција нивоа мора, с друге стране, заснива се на јасним доказима постојања обале, јер смо могли да користимо снимке високе резолуције”, рекао је Фриц Шлунегер, професор геологије на Универзитету у Берну и коаутор студије.
(РТС)
