Ново датирање лобања Homo erectus-a пронађених у централној Кини пружа нови увид у то како и када су древни људски сродници стигли у источну Азију. Три лобање хомо еректуса које су раније откривене у Кини потичу од пре 1,8 милиона година, што значи да су око 600.000 година старије него што се првобитно мислило, показује ново истраживање. Ово откриће учинило је лобање из Јунксијана, из провинције Хубеј, најстаријим доказом о нашим раним људским сродницима, познатим као хоминини, у источној Азији, наводи се у истраживању објављеном у часопису Science advances. Коаутор студије Кристофер Беј, професор антропологије на Универзитету Хаваји у Манои, рекао је за Live science да је осетио апсолутно изненађење када је први пут видео резултате анализе. Ова старост могла би натерати стручњаке да преиспитају датум појаве врсте хомо еректус, за који се верује да се догодио пре око два милиона година у Африци.
„То значи да морамо размотрити померање порекла хомо еректуса уназад”, на око 2,6 милиона година, навео је Беј у електронској поруци. Homo erectus се дуго сматрао првим људским сродником који је напустио Африку, а фосили стари између 1,78 и 1,85 милиона година пронађени на локалитету Дманиси у Грузији представљају најранији доказ присуства људи у Азији. Међутим, камени алати откривени на два налазишта у Кини, датирани на 2,1 и 2,43 милиона година, закомпликовали су ту слику, јер су старији од периода у којем су стручњаци сматрали да је настао Homo erectus. Тачан датум три лобање из Јунксијана, које су пронађене између 1989. и 2022. године, дуго је био предмет расправа. Раније се сматрало да су старе око милион година, на основу старости животињских зуба пронађених у њиховој близини, иако их је једно истраживање датирало на око 1,1 милион година користећи електронску спин резонанцу и уранијумско еријско датирање. Када се указала прилика да се на налазишту примени нова техника датирања, Беј и колеге сматрали су да је то добра прилика да поново размотре ово питањ
Њихов тим користио је технику познату као датирање космогеним нуклидима у седименту да би одредио старост кварца пронађеног у слојевима седимента у којима су лобање откривене. Ова метода датирања мери време полураспада две хемијске варијанте – алуминијума-26 и берилијума-10, да би утврдила колико је времена прошло од када је кварц био изложен космичком зрачењу. Метода је показала да су фосили хоминина стари приближно 1,77 милиона година, што је око 600.000 година више од најстаријег раније предложеног датума за то налазиште, рекао је Беј. Пошто је нови датум млађи од камених алата откривених на другим местима у Кини, и даље постоји велики временски јаз од око 600.000 година између најранијих фосилних доказа и најранијих доказа о алатима, додао је Беј. Међутим, како је овај датум временски близак фосилима из Дманисија у Грузији, резултати сугеришу да се релативно брзо ширио широм Азије. Ипак, величина и облик лобања из Јунксијана показују да су ови хоминини имали већи мозак од оних пронађених у Дманисију, упркос томе што су приближно исте старости. „То указује на значајне разлике међу раним хомининима изван Африке”, изјавила је за Карен Баб, професорка анатомије на Мидвестерн универзитету у Илиноису, која није учествовала у новој студији.
(РТС)
