Штa би тaчно могло то бити, засад остаје отворено питање, али је маса изузетно мала с обзиром на удаљеност на којој се налази.
У невероватном подухвату проучавања гравитције астрономи су открили тајанствену густу гомилу невидљиве материје у галаксији чијој је светлости требало 7,3 милијарде година да стигне до Земље. Реч је о најмањој појави или телу икад пронађеном на темељу гравитације на тако великим космичким удаљеностима, пише Science Alert. Штa би тaчно могло то бити, засад остаје отворено питање, али је маса изузетно мала с обзиром на удаљеност на којој је – тек око милион пута већа од Сунца. На основу посматрања свемира зна се да постоји нешто што не емитује светлост, а са остатком свемира ступа у интеракцију искључиво путем гравитације. Та појава назива се тамном материјом, а њена природа – глатка или грудваста – може помоћи научницима да сузе избор могућих објашњења.
Међутим, будући да тамна твар не осашиље светлост, мапирање њеног расштпстирања представља велик изазов. Ту у причу улази гравитација. Све што у свемиру има масу узрокује савијање простор-времена око себе. Што је маса већа, већа је закривљеност. Kада светлост из удаљене галаксије путује кроз простор-време које је закривила ближа галаксија, она до нас стиже растегнута, искривљена и увећана. Тај феномен назива се гравитационо сочиво. Ове леће су изванредан алат за проучавање удаљеног свемира, јер га увећавају а постојећа технологија то не може. Астрономи такође могу искористити ту искривљену светлост да мапирају расподелу материје у галаксији која делује као лећа.
Управо су то намеравали астрофизичар Девон Пауел из Института Макс Планк за астрофизику и његов тим. Kористећи опсежну мрежу телескопа, усредсредили су се на познати двојац гравитационих сочива назван JVAS B1938+666. Он се састоји од предње галаксије удаљене око 7,3 милијрде светлосних година и позадинске галаксије удаљене отприлике 10,5 милијарди светлосних година, чија је светлост растегнута у четири слике због гравитационог утицаја ближе галаксије.
Једна од слика удаљене галаксије je светли замрљани лук светлости. Унутар тог лука истраживачи су уочили необично сужење. Закључили су да то није могла узроковати сама галаксија која делује као лећа. Уместо тога, кривац мора бити додатнао гомилање масе, што је утврђено с веома високом поузданошћу.
„Од прве слике високе резолуције одмах смо приметили сужење у гравитационом луку, што је био очит знак да смо на трагу нечега”, рекао је астроном Џон Мекин са Универзитета Гронинген у Холандији. „Само једна мала гомила масе између нас и удаљене радио-галаксије могла би то узроковати.” Ова маса не емитује светлост – ни у оптичким, ни у радио, ни у инфрацрвеним таласним дужинама. Потпуно је тамна или преслаба да бисмо је видели. То значи да постоји неколико могућих објашњења.
Главни кандидати су нагомилавање тамне материје или патуљаста галаксија која одашиље премало светлости да би је детектовали. Обе опције су тренутно подједнако вероватне, биће потребна даља истраживања д се утврди прави идентитет. „С обзиром на осетљивост наших података, очекивали смо да ћемо пронаћи барем једно тамно тело, тако да је наше откриће у складу с такозваном теоријом хладне тамне твари на којој се темељи велик дeо разумевања како се галаксије формирају”, објаснио је Пауел. „Након што смо нашли једно, питање је можемо ли их пронаћи више и хоће ли се њихов број и даље слагати с моделима.”
(Илустрација Alberlan Barros/pexels)
(Индекс)
