Телескоп Џејмс Веб открио мистериозно тело које кплута међузвезданим простором. Илустрација приказује како би могло да изгледа с обзиром на досадашња сазнања истраживача. Тело планетарне масе, названо SIMP 0136, има око 13 пута већу масу од Јупитера, а налази се само 20 светлосних година од Земље. Такође се окреће невероватном брзином, довршавајући пуну ротацију сваких 2,4 сата. Захваљујући детаљним инфрацрвеним светлосним опажањима, међународни тим истраживача уочио је знак2 „сложених атмосферских значајки”, укључујући могуће слојеве облака и температурне промене у атмосфери, како је детаљно објашњено у студији коју су објавили у часопису The Astrophysical Journal Letters.
Истраживачи у својем научном раду сугеришу да SIMP 0136 може имати много заједничког с облацима дивова у Сунчевом систему попут Јупитера и Сатурна, који „такође имају вишеструке слојеве облака и високе вруће тачке” (с тим да ово тело плута кроз свемир без звезде, наравно). Астрономи не искључују могућност да је то смеђи патуљак, небеско тело између планете и звезде.
Најновија истраживања надограђују постојећа опажања Насиних свемирских телескопа Хабл и Шпицер. „Већ смо знали да се светлост мења, а били смо уверени да постоје мрљасти слојеви облака који се ротирају и нестају из видокруга, па се развијају тијеком времена”, изјавила је главна ауторка и докторандкиња са Универзитета у Бостону, Аллисон Мекарти. „Такође смо мислили да би могло бити температурних варијација, хемијских реакција и неке последице ауроралне активности које уричу на светлост, али нисмо били сигурни.”
Блиски инфрацрвени спектрограф омогућио је научницима да посматрају шири спектар инфрацрвеног светла, што је довело до фасцинантних увида. „До сада смо имали само мали део блиског инфрацрвеног спектра са Хабла, и неколико мерења светлости са Шпицера”, додала је главна истраживачица и доценткиња на Тринити колеџу у Даблину, Јохана Вос.
Истраживачи су упоредили стотине детаљних светлосних кривуља са атмосферским моделима да би боље разумели каква би могла бити атмосфера SIMP 0136. Открили су доказе за мрљасте облаке и свиетле вруће тачке, које су можда повезане са аурорама, далеко изнад облака. „Замислите да гледате Земљу издалека”, нагласио је научник са Универзитета у Бостону и коаутор Филип Мјуирхед. „Kад бисте гледали сваку боју засебно, видели бисте различите узорке који вам говоре нешто о њеној површини и атмосфери, чак и да не можете разазнати поједине одлике. Плава би се повећавала како би океани улазили у видокруг. Промене у смеђој и зеленој боји рекле би вам нешто о тлу и вегетацији.”
Остале светлосне кривуље указују на постојање џепова угљенмоноксида и угљен-диоксида – али још остаје много неодговорених питања. „Нисмо до краја схватили хемијски део загонетке”, истакла је Вос. „Али ови резултати су стварно узбудљиви јер нам показују да би се количине молекула попут метана и угљен-диоксида могле мењати с места на место и временом. Ако гледамо егзопланету и можемо добити само једно мерење, морамо узети у обзир да можда неће бити репрезентативно за целу планету.”
(Илустрација NASA)
(Индекс)
