Ти необични сигнали, који су трајали од пола до минут и по, стизали су из смера сазвежђа Велики медвед, познатог и као Велика кола.
У минулих десетак година научници су приметили необичну појаву: радијске импулсе који долазе из наше галаксије Млечни пут, а понављају се свака два сата попут космичког откуцаја срца. Ти необични сигнали, који су трајали од пола до минут и по, стизали су из смера сазвежђа Велики медвед, познатог и као Велика кола. Астрономи су сада открили неочекиван извор: мртва звезда, тзв. бели патуљак, која кружи око мале, хладне црвене патуљасте звезде. Црвени патуљци су, иначе, најчешће звезде у свемиру. Две звезде, назване ILTJ1101, налазе се толико близу једна друге да им се магнетска поља испреплићу, стварајући ове дуготрајне радијске сигнале (тзв. дугопериодичне пролазне појаве – LPT). Досад су такви дуги сигнали повезивани једино с неутронским звездама, густим остацима насталим након експлозија супернова.
Ново откриће, представљено у научном часопису Nature Astronomy, показује да и кретања звезда унутар двоструких система могу стварати ретке радијске сигнале. „Први пут смо са сигурношћу утврдили које звезде стварају ове мистериозне сигнале, припаднике потпуно нове класе радијских појава”, рекла је руководитељка истраживања, др Ајрис де Рајтер са Универзитета у Сиднеју у Аустралији. Научници наглашавају да су досад незабележена посматрања само почетак. Откриће би могло помоћи да се боље разуме какве звезде емитују радијске сигнале и разјасне њихову прошлост.
Да би решила ову загонетку, доптична научниаца осмислила је метод којим је у архивским снимцима европског радио-телескопа LOFAR пронашла дуге радијске импулсе. То је највећа мрежа радио-телескопа у Европи, специјализована за врло ниске радијске фреквенције. Kористећи је још као докторандкиња у Амстердаму, Де Руитер је прво пронашла један радијски сигнал забележен још 2015. Потом је претражујући исто подручје неба открила још шест. Сви су долазили од једне слабе црвене звезде. Међутим, звезда сама по себи није могла стварати тако снажне импулсе. морало је постојати нешто друго што их узрокује.
За разлику од дуготрајних импулса, брзи радијски бљескови (познати као FRB) врло су сјајни, трају тек делић секунде и углавном долазе из других галаксија. Брзи радијски бљескови су много снажнији, а често се јављају само једном. „Нови импулси су слични FRB-има, али трају знатно дуже и имају слабију енергију. Још покушавамо разумети јесу ли те појаве повезане или се ради о различитим врстама догађаја”, додао је коаутор студије Чарлс Kилпатрик са Универзитета Нортвестерн.
Даљим осматрањима помоћу великих телескопа у Аризони и Тексасу, истраживачи су установили да црвена звиезда заправо плеше напред-назад у правилном ритму од два сата, што се савршено поклапало с радијским импулсима. Закључили су да ту звезду помиче гравитација оближњег белог патуљка, мале, густе и мртве звезде. Две звезде, удаљене 1.600 свјтлосних година од нас, заједно круже око исте тачке сваких 125,5 минута. Астрономи мисле да постоје два могућа објашњења. Или бели патуљак има снажно магнетско поље које редовно емитује сигнале, или пак магнетска поља звезда међусобно делују и притом стварају ове импулсе.
Зато планирају додатна посматрања да открију јесу ли звезде емитовале и друге врсте зрачења попут ултраљубичастог светла или рендгенских зрака. „Тренутно су импулси нестали, али је могуће да ће се поново појаве”, нагласила је Де Рајтер. „Све чешће откривамо овакве необичне системе. Сваки нови случај отвара нам очи ка екстремним појавама у свемиру које производе такве радијске сигнале”, истакао је др Kаустуб Раџваде са Универзитета Окфорд. И други истраживачи су открили десетак система који емитују сличне импулсе. „Сви се налазе нашој галаксији и потпуно су другачији од свега што смо раније познавали”, закључила је Де Рајтер.
За разлику од кратких импулса пулсара, који трају делиће секунде, дуготрајни могу трајати од неколико секунди до, чак, сат времена, подсетила је Наташа Харли Вокер са Универзитета Картен у Аустралији, која није учествововала у овом истраживању. „Досад су пролазни радијски извори довели до неких од највећих открића у астрономији: од пулсара, преко FRB-ова који су омогућили проучавање невидљиве твари између галаксија, па сада и до ових нових дугопериодичних појава чији значај тек почињемо схватати. Фасцинантно је да сад кад знамо за њих, можемо их пронаћи и у подацима који постоје већ деценијама.”
(Илустрација Freepik)
(Индекс
