Јадранско море се суочава с досад најопаснијом претњом – инвазивном смеђом алгом Stypopodium schimperii. Први пут запажена 2020. око острва Виса, она је у само две године преузела доминацију у стеовитом подморју и постала монокултура која гуши аутохтоне врсте алги и нарушава биолошку разноликост. To је смеђа морска алга пореклом из Црвеног мора, а у Медитеран је стигла преко Суецкогканала – својеврсном морском аутострадом, којом организми путују с бродовима и морским струјама.
Први налази у Медитерану датирају с почетка седамдесетих прошлог века – у водама Израела 1973. и Либије 1977. Од тада се проширила југоисточним Медитераном, а донедавно су најсевернији налази били из Грчке. Идентификована је као инвазивна врста већ низ година. Научно је подробно описана 1991. у Египту.
У Јадрану, у подморју око Виса, у близини Kомиже, први пут су је 2020. у оквиру пројекта истраживања страних бентичких врста забележили научници Института за океанографију и рибарство (ИОР). Но, већ 2022. појава је драстично ескалирала – густоћа насеља ових алги експлодирала је с тек двадесетак јединки на више хиљада. У неким подручјима те године већ је у потпуности истиснула аутохтоне алге и досегла прекривање дна веће од 75 %.
У стручном раду објављеном 2023. аутори ИОР-а упозоравају: „С обзиром на тако брзо ширење уз значајан утицај на аутохтоне врсте, Stypopodium schimperii би ускоро могла постати инвазивна врста број један на плитком каменитом дну Јадранског мора”. Ово предвиђање за сада се обистинило на источном подручју Виса.
Данас се зна да је на готово велом подручју комишког заива од 3 до 25 метара дубине покрива стеновито дно 100%. Прегледањем подморја уочено је да се већ настанила и оближња острва Бишево и Брусник, а помоћ камера нашли су је и на дубини од 90 метара. Алга ствара густе наслаге до 40 центиметара високих талуса, вегетативних делова смеђе боје налик на листове. Kада се рашири, гуши аутохтоне врсте, одузимајући им простор, светло и хранљиве материје. Прелиминарни прегледи прекривених подручја показују да је готово потпуно елиминисала локални организме који живе на дну или при дну, што укључује алге, сунђерее, шкољкаше, црве и друге бескичмењаке.
Посебно забрињава чињеница да до сада нису откривени њени природни непријатељи, врсте које би се њоме храниле и контролисале ширење. Проблем је, поред осталог, у томе што садржи твари које су потенцијално отровне тако да одбијају аутохтоне биљоједе, Израелска маринска ботаничарка Рахел Еинав, директорка Blue Ecosystems-a, упозорава да је Stypopodium schimperii отровна за велик број биљоједа и да њен састојак stypodion може ометати деобу ћелија у ембрионима морских јежева, иначе познатих биљоједа који брсте алге на каменитим подлогама.
У овом тренутку нема чаробног решења. По узору на стање сс алгом Cauleria taxifolia, могуће је механичко уклањање алги, но врло је неизвесно колико то може бити успешно. Једино чему се научници надају јесте да ће се догодити својеврсно чудо слично као код акге C. taxifolia, која је завладала целим Стариградским заливом и потом нестала из неутврђених разлога.
(Илустрација ИОР)
(Индекс)
