Научници су први пут прецизно датирали фосилизоване љуске јаја диносаура. Откриће, које се односи на налазиште у кинеској провинцији Хубеи, могло би значајно унапредити разумевање ових живориња, наводи се у студији управо објављеној у часопису Frontiers in Earth Science. Утврђено је да су јаја положена пре 86 милиона година. „Поступак прецизног датирања минералних кристала у љускама могао би бити револуционаран”, изјавио је Стив Брасат, палеонтолог са Универзитета у Единбургу, који није био укључен у истраживање. Додао је да би ова метода „могла помоћи да се коначно прецизније одреди старост многих диносаура уместо ослањања на процену на темељу вулканских стена изнад и испод фосила.”
Палеонтолози су и раније знали да фосилизована јаја из налазишта Ћинглонгшан потичу из раздобља горње креде, које је трајало отприлике од пре 100 до пре 66 милиона година. Међутим, уобичајене технике датирања нису дале поуздане резултате. Да су седиментни слојеви око јаја садржали вулканске стене, научници би их могли искористити за датирање јер садрже радиоактивне елементе који се распадају постојаном брзином. Но таквих стена у Ћинглонгшану нема, што је знатно отежавало посао. Претходна истраживања ограничила су старост фосила на раздобље од 83 до 79 милиона година, упоређујући обрасце магнетске поларизације у стенама са записима о повременим променама поларитета Земљиног магнетског поља.
Да би добили прецизније резултате, истраживачи су се окренули методи уранијум-олово (U-Pb). Ова техника мери распад радиоактивног уранијума у олово, што се догађа устаљевом брзином, па је примењена на калцит у фосилизованој љуски који садржи уранијум. Датирање реченом методом раније се користило за вулканске стене и кости, ово је први пут да је успешно примењено на јаја диносаура. Научници су методу назвали својеврсним атомским сатом за фосиле.
Ћинглонгшан, први резерват фосилизованих јаја диносаура у Kини, изузетно је богато налазиште. Укључује пресек слојева стена дебео 15 метара с врло разноликим јајима која обухватају милионе година. „Разноликост јаја диносаура била је веома велика и брзо се обогаћивала тoком креде”, истиче коаутор студије Би Џао, палеонтолог из Института за геонауке Хубеи. За разумевање тих еволуционих промена кључна је прецизна старост фосила. Тим се усредсредио на јаја од којих су нека испуњена калцитом, минералом што у своју кристалну структуру апсорбује уранијум. Након што су узели четири малена узорка, помоћу ласера су ослободили атоме уранијума и олова, а масени спектрометар открио је њихове износе. Прорачуни су показали старост од 86 милиона година, а то одговара раздобљу глобалног захлађења пред крај креде.
Џао је најавио да тим планира датирање јаја из различитих слојева да би саставио еволуциону временску линију врста које су их положиле. Такође жели да истражи друга налазишта у средњој Kини да открије зашто су диносаури бирали баш то подручје за полагање, што би могло помоћи и у идентификацији непознатих врста. „Понекад сама спремност да се испроба нешто ново може довести до неочекиваних открића”, закључио је Џао.
(Илустрација Би Џао)
(Индекс)
