Antibakterijske rezistencije bila su treći vodeći uzrok smrti u svetu u 2019. godini, utvrdila je jedna studija. Tim naučnika iz SAD i Kine izračunao je da bi nova klasa antibiotika dvostrukog dejstva mogla 100 miliona puta otežati bakterijama da razviju otpornost. Nazvana makroloni, zapravo to su sintetička jedinjenja izvedena iz već poznatih antibiotika, prvi put otkrivenih pedeserih godina prošlog veka, na koje su bakterije postale brzo otporne nakon široke upotrebe.
Posle decenija razvoja lekova poseban napredak dogodio se 2010. kada su makroloni usavršeni dodavanjem bočnog lanca kinolona u centralni prsten makrolida da se poboljša njihova potentnost. Ta nova jedinjenja postala su poznata po sposobnosti da ubiju, čak, sojeve bakterija otporne na lekove – ali niko nije znao koje tačno molekularne karakteristike daju makrolonima superiorna svojstva. „U osnovi, pogađajući dve mete u istoj koncentraciji, prednost je što onemogućavate bakterijama da lako pronađu jednostavnu genetsku odbranu”, kaže strukturni biolog Jurij Polikanov.
Ali još dosta toga treba da se uradi da bi se ojačala odbrana koju novi antibiotici dvostrukog dejstva nude protiv smrtonosnih i prevrtljivih bakterijskih sojeva. Otpornost bakterija može biti gotovo nemoguća misija za njih na osnovu procena istraživača, ali ne bi trebalo potceniti genetske trikove koje bakterije mogu iznenada da aktiviraju. Studija je objavljena u časopisu Nature Chemical Biology.
Biolog Elena Aleksandrov sa Univerziteta Ilinois u Čikagu i kolege su sintetizovali tri nova jedinjenja (makroloni) koja smanjuju rezistentnost bakteija i analizirali njihove molekularne strukture da bi otkrili kako im uspeva da blokiraju ključne funkcije bakterijskih ćelija. Otkrili su da makroloni ubijaju bakterije na dva načina: ometanjem enzima specifičnog za bakteriju koji odmotava i savija DNK tokom replikacije ili inhibiranjem procesa za proizvodnju proteina ćelije, ribozoma – ili oboje.
„Lepota novog antibiotika je u tome što deluje, koristeći dve različite mete u bakterijama”, objašnjava farmaceut Aleksandar Mankin, glavni autor studije. „Ako antibiotik pogodi obe mete u istoj koncentraciji, tada bakterije gube sposobnost da postanu otporne sticanjem nasumičnih mutacija.” U analizama se pokazalo da su makroloni uništili bakterije gajene u laboratoriji, bez aktiviranja poznatih gena otpornosti, i pokazali „ramatično poboljšanu aktivnost protiv dobro poznatih superbakterija otpornih na lekove, uključujući Streptococcus pneumoniae.
(RTS)
