Naši preci su vrlo verovatno držali lisice kao kućne ljubimce mnogo pre nego što su psi došli na scenu. Drevna ljudska društva u Južnoj Americi poštovala su lisice do te mere da su bile sahranjene pored njih, sugerišu arheološki doazi. Osobe koje imaju psa će često reći da su im oni najbolji prijatelji. Ti krzneni drugari prate nas bez bilo kakvih predrasuda kroz život, ali izgleda da nije bilo tako odvajkada kako se mislilo.
Naime, naučnici su bili iznenađeni kada su pronašli lisicu zakopanu u ljudskom grobu st.arom 1500 godina u Patagoniji u Argentini. Smatraju da je najverovatnije objašnjenje to da je lisica bila veoma cenjen saputnik ili kućni ljubimac. DNK analiza pokazuje da je životinja večerala sa praistorijskim-lovcima sakupljačima i bila je deo unutrašnjeg kruga logora. Ista vrsta lisice pronađena je u još starijem grobu u drugom delu Argentine pre skoro deceniju. Možda je bio i kućni ljubimac, ali njegova ishrana nije analizirana.
Lisica je pronađena na groblju Kanada Seka u Argentini, u mestu koje je nekada bilo naseljeno grupama lovaca-sakupljača. „Ovo je veoma retko otkriće da postoji lisica za koju se čini da je imala tako blisku vezu sa pojedincima iz društva lovaca-sakupljača. Mislim da je to bilo više nego samo simbolično – stvarno mislim da je to bilo druženje”, rekla je dr Ofeli Lebraser sa Univerziteta u Oksfordu. Zubi divljih lisica pronađeni su u drevnim ljudskim grobnicama širom Argentine i Perua, što sugeriše da je životinja imala simboličan značaj.
Ipak otkriće skoro potpunog skeleta lisice u ljudskom grobu izuzetno je retko u svetskim arheološkim zapisima, šiše BBC. Lisica je bila srednje veličine i teška oko 15 kilograma. Izumrla je pre oko 500 godina, nekoliko stotina godina nakon što su domaći psi stigli u Patagoniju. Istraživanje je sprovedeno u saradnji sa dr Sintijom Abona sa Instituta za evoluciju u Mendozi u Argentini, i objavljeno u časopisu RoyalSociety Open Science.
(Ilustracija Pixabay)
(RT Balkan)
