Proteklih 100 godina se pokazalo da je najpoznatija teorija Alberta Ajnštajna – opšta teorija relativnosti – praktično neprobojna i da se s pomoću nje može predvideti izuzetno mnogo toga; od crnih rupa do funkcionisanja GPS. No, s napretkom tehnologije naučnici su sagledali neverovatne detalje i u tamnom kosmosu uočili pojave koji se ne mogu u potpunosti tim učenjem objasniti.
Prema opštoj teoriji relativnosti, gravitaciju uzrokuje zakrivljenost prostor-vremena. Ako se to primeni na ogromne kosmičke razmere, poput jata galaksija koja se protežu milijarde svjetlosnih godina, čini se da se nailazi na teškoće. „Kao da gravitacija više ne odgovara savršeno Ajnštajnovoj teoriji”, rekao je fizičar Robin Ven koji je sa stručnjacima sa Univerziteta Britanska Kolumbija u Kanadi istraživao takozvani „kozmički kvar”. Nalazi ukazuju da gravitacija postaje oko 1% slabija na vrlo velikim nivoima. Kada bi bila potpuno u skladu s teorijom, onda razlika od 1% ne bi trebalo da postoji, piše Business Insider.
Naravno, to ne znači da je sama teorija pobijena ili da će se od nje odustati; ona i dalje savršeno funkcioniše za objašnjenje gravitacije u manjim razmerama. Novi uvid bi, naprotiv, mogao pomoći u razumevanju drugih zbunjujućih aspekata u kosmosu – poput različitih merenja istog fenomena. Primer je Hablova tenzija, problem koji godinama zbunjuje astronome. Prema Standardnom modelu, brzina širenja kosmosa trebalo bi biti svuda ista. Međutim posmatranja obližnjeg prostora sugeririšu da je stopa širenja tamo brža.
„Čini se kao da se kosmos širi brže u našoj blizini, do udaljenosti od oko tri milijarde svetlosnih godina, nego u celosti. To ne bi trebalo biti tako”, izjavio je Pavel Kroupa iz Helmholc instituta za radijacionu i nuklearnu fiziku na Univerzitetu Bon. Kozmička greška bi mogla ponuditi rešenje za ovo. „Gravitacija slabija za 1% mogla bi smanjiti Hablovu tenziju i približiti stopu širenja lokalnim merenjima kosmosa”, smatra astrofizičar Niaješ Afšordi sa Univerziteta Vaterlu u Kanadi.
Treba napomenuti da još postoji mogućnost da je „kosmički kvar” rezultat statističke greške. „Pomoću podataka koje ćemo sakupiti u sledećih desetak godina trebalo bi uvidimo radi li se o stvarnom otkriću ili statističkoj pogrešci”, zaključio je Ven. Istraživanje A cosmic glitch in gravity objavljeno je u časopisu Journal of Cosmology and Astroparticle.
(Ilustracija Vikipedija/HST)
(Indeks)
