Ako planeta ima visoku radijaciju koju ozon ne apsorbuje, to može dovesti do podzemnog života koji koristi tlo kao zaštitu.U ovom slučaju jednostavan višećelijski život mogao izgledati slično gljivama.Iako obično vidimo gornji deo, veći se, zapravo,nalazi pod zemljom u ogromnoj mreži korena.
Da li smo sami u svemiru? To je jedna od najvećih misterija koju istražuju naučnici. Dok su mali zeleni ljudi ili visoki grabljivci stereotipni prikazi vanzemaljaca u filmu, malo je verovatno da će vanzemaljci koji se tamo nalaze ličiti na te likove. Umesto toga, jedinstveno okruženje meseca ili egzoplaneta moglo bi da učini njihovu fiziologiju drugačijom od ma čega na Zemlji. Jedni bi mogli da evoluiraju u zavisnosti od okruženja u kojem žive, mogli bi da lete nebom svoje planete, rekao je Adam Frank, profesor astrofizike na Univerzitetu u Ročesteru. Drugi bi mogli da budu izuzetno čvrsti kao slonovi, u slučajevima jake gravitacije.
Valentina Erastova, hemičarka na Univerzitetu u Edinburgu, izjavila je da bi, čak, mogli da žive pod zemljom. Ako planeta ima visoku radijaciju koju ozon ne apsorbuje, to može dovesti do podzemnog života koji koristi tlo kao zaštitu. U ovom slučaju jednostavan višećelijski život mogao izgledati slično gljivama. Iako obično vidimo gornji deo, veći se, zapravo, nalazi pod zemljom u ogromnoj mreži korena koja se zove mikoriza. „Čak i na Zemlji, unutar [Zemlje] ima više životnih oblika nego što hodaju po njoj”, objasnila je Valentina Erastova.
U slučajevima ekstremnog ultraljubičastog (UV) zračenja, naučni rad objavljen u časopisuMonthly Notices of the Royal Astronomical Society 2019. ukazuje da vanzemaljci, zapravo ,mogu da svetle crveno, plavo ili zeleno, što je način da se zaštite. Poput nekih korala, ovi organizmi mogu imati proteine ili pigmente koji apsorbuju deo energije ultraljubičaste svetlosti, a to bi ih učinilo da sijaju na bezbednijoj talasnoj dužini u vidljivom spektru.
Još jedna potencijalna adaptacija, smatra Adam Frenk, bila bi da vanzemaljci imaju veoma spor metabolizam kao rezultat hladne temperature matične planete. Titan, najveći Saturnov mesec, dobar je primer veoma hladnog sveta za koji naučnici nagađaju da bi mogao biti dom ekstremnom životu koji živi u morima od metana. Ljenjivci na Zemlji su primer životinja sa izuzetno sporim metabolizmom – samo 40 do 45% metabolizma drugih životinja njihove veličine – što rezultira veoma sporim kretanjem.
I dok bi bilo neverovatno otkriti čudnovate vanzemaljce kao u filmovima, svaki vanzemaljski vid života bi verovatno bio jednostavniji nego leteći, čvrsti, gljivičasti ili svetleći organizmi. „Mnogo je verovatnije da bi život bio jednoćelijski”, istakla je Sara Raghajmer, vanredna profesorka astronomije i astrofizike na Univerzitetu Jork u Torontu. „Većinu vremena na Zemlji jedini život koji je postojao bio je mikrobni. Čak i danas, većina biosfere je mikrobna.” Uočavanje jednoćelijskog života sa Zemlje moglo bi se pokazati kao težak zadatak, ali jedan od načina na koji naučnici predlažu rešenje jeste traženje dokaza koje su mikrobi ostavili.
U studiji iz 2019, objavljenoj u časopisu Astrobiology, naučnici su izvestili da formacije kalcijum karbonata, zaostale u isušenim toplim izvorima, mogu biti delo vrućih, testeninastih prostirki vanzemaljskih mikroba. Pronalaženje takvih na drugim planetama može ukazati na obećavajuće nalazište fosilizovanih mikroba.
Ako se vanzemaljski život razvio u višećelijski, Raghajmer podseća da je i dalje „veoma malo verovatno” da bi izgledao kao ljudi. Naša fiziologija je rezultat evolucije u jedinstvenom zemaljskom okruženju i i određene doze sreće, naglašava Frenk. Međutim, vanzemaljski život bi mogao imati neke životinjske odlike kao rezultat konvergentne evolucije, dodaje Raghajmer.
Naravno, sve ove zamisli su zasnovane na pretpostavci da vanzemaljski život ima slične potrebe kao zemaljski – poput vode, sunčeve svetlosti i kiseonika – da preživi. Moguće je da je život na drugim planetama mogao evoluirati na potpuno drugačiji način ili, čak, s potpuno drugačijom elementarnom strukturom. Na primer, mnogi vanzemaljci iz naučne fantastike su od silicijuma umesto ugljenika, koji je osnovni element života na Zemlji. U oblasti istraživanja s toliko nepoznanica, Sara Raghajmer je sigurna da je ova ideja malo verovatna, piše Live Science.
(Ilustracija Shutterstock/FOTOKITA)
(B92)
