Pojavljuje se u vidu kugle, puščanog zrna, čak i božićnog drvceta. Ponekad najpre zasija jezgro svetlosti oko kojeg se gomilaju dodatni sklopoci kao grozdovi kugli ili različiti geometrijsk likovi. Ponekad se znala zadržati duže od jednog sata, a ponekad bi preletela iznad doline brzinom tridesetak puta većom od zvuka, što je izmereno na radaru. Čas je bliže tlu, čas na većim visinama. Vidi se noću, ređe danju.
Hesdalen je malo mesto i istoimena dvanaest kilometara duga dolina u srednjoj Norveškoj. Za njeno postojanje malo ko bi znao da na nebu nije zabeležen zanimljiva, do sad još nedovoljno razjašnjena pojava. U pitanju je svetlost, neko je zove i vatra, koja se u neobičnim, često pravilnim oblicima, povremeno pojavljuje nad dolinom. Svedočanstva potiču još iz 1805. godine. Ona se pojavljivala i tokom Drugog svetskog rata, no u svoj svojoj punoći i lepoti zabljesnula u razdoblju od 1981. do 1984, kada je zabeležena i dvadesetak puta sedmičnp. Otada se beleži petnaestak godišnje.
Naučnici već tridesetak godina pokušavaju da odgonetnu ovu pojavu i šta je izaziva. Hesdalenska svetlost se, inače, javlja u različitim oblicima i ispoljavanjima da je moguće da ima potpuno različite uzroke. Pojavljuje se u vidu kugle, puščanog zrna, čak i božićnog drvceta. Ponekad najpre zasija jezgro svetlosti oko kojeg se gomilaju dodatni sklopoci kao grozdovi kugli ili različiti geometrijsk likovi.
Ponekad se svetlost znala zadržati duže od jednog sata, a ponekad bi preletela iznad doline brzinom tridesetak puta većom od zvuka, što je izmereno na radaru. Čas je bliže tlu, čas na većim visinama. Vidi se noću, ređe danju. Poput spektra LED sijalice svetla mogu biti bela, žuta, plava, ljubičasta. Uz dosad pomenuto, ovaj fenomen opisuju i kao kratke bljeskove, kugle prečnika od 3 do 20 metara ili više svetala koja se istovremeno pojavljuju, a ponekad i spoje. Takođe je utvrđeno da je verovatnoća za pojavu veća kada je povećana magnetska aktivnost.
U svrhu istraživanja 1983. godine nastao je „Projekat Hesdalen” kao neprofitna naučna organizacija, čiji su osnivači su sa Ostfoldskog univerziteta iz grada Fredrikstada u, Bjørn G. Hauge i Erling P. Strand. Više je pretpostavki u vezi sa uzrokom, no tri se ističu kao najozbiljnije.
Prvu koju ćemo pomenuti razrađuje Bjorn G. Hauge. Kao ključni činilac ističe se redak hemijski element skandijum, prvotno pronađen u Norveškoj, a samo ime je dobio po Skandinaviji. Hesdalenska dolina je rudarska dolina u kojoj se dižu oblaci prašine sa skandijumom koji je lako zapaljiv. Postoji mogućnost da je ovo jedan od uzroka, jer je spektralna analiza svetlosti pokazala postojanje tog metala. Ova hipoteza može objasniti dugotrajne pojave kao dugotrajno izgaranje koje se događa na jednom mestu i na relativno maloj visini, ali ne i slučajeve kada se svetlost kreće – ponekad i desetak puta brže od najbržeg nadzvučnog aviona.
Druga hipoteza se zasniva na jonizaciji gasa i podržava je italijansko–norveški projekat Embla. Temelji se na raspadu radona koji je prirodni radioaktivni gas i raspada se na alfa-čestice i druge radioaktivne elemente. Italijanski astrofizičar i radioastronom dr Masimo Teodorani potvrdio je veći stepen radioaktivnosti na stenama u blizini Hesdalenske doline. Alfa-čestice imaju veliku jonizacionu moć tako da pod kritičnim uslovima mogu dovesti do samozapaljenja atmosferskih gasova i prašine i stvoriti plazmoid koji poprimi cilindričan i kuglasti oblik.
Treću pretpostvaku postavili su japanski naučnici Shunji Takaki i Motoji Ikeya 1998. godine, a zasniva se na piezoelektričnom efektu, pojavi električnog naboja na površini nekih čvrstih materija prilikom njihove mehaničke deformacije. Svetlost nastaje kao rezultat piezoelektriciteta zbog deformacije stena, pri čemu se oslobađaju električni naboji. Neke stene u blizini Hesdalena sadrže zrna kvarca koja stvaraju pojačanu gustoću električnog naboja. Manjkavost ove hipoteze je u tome što piezoelektricitet ne može stvoriti geometrijske strukture.
Naravno, postoji i pretpostavka da to nastaje zbog vanzemaljskih letelica.
Naučnici se saglasni da elementi svake teze postoje u ovoj nobičnoj pojavi, ali uzrok još nije objašnjen. Pojava iznad Hesdalenske doline pokazuje da u prirodi postoji mnogo toga naizgled jednostavnog, a čije tajne nismo u stanju otkriti.
Marta Mihičić
(Nova Akropola)
