Naučnici upozoravaju da je srećom retko oboljenje muškaraca u zamahu širom sveta. Ovo su glavni uzročnici.
Pojedini naučnici predviđaju da bi do 2050. porast ove vrste raka dostigao 77%. Iako zemlje u razvoju obično imaju najviše stope raka penisa, broj slučajeva raste i u većini evropskih. „Kako stanovništvo stari, tako se povećava broj slučajeva. Uzrast stariji od pedeset godina jedan od najrizičnijih, a Evropa ima sve starije stanovništvo. Ostali činioci rizika uključuju suženu kožicu, lošu higijenu polnih organa i pušenje duvana. Ova vrsta bolesti je retka kod onih koje su obrezani na rođenju”, navodi za Conversation Kolin Miki s Medicinskog fakulteta Univerziteta Centralni Lankašir u Engleskoj.
Prema najnovijim studijama, Brazil ima jednu od najviših stopa oboljevanja – 2,1 na 100.000 muškaraca. Od 2012. do 2022. bilo je 21.000 prijavljenih slučajeva, navodi brazilsko Ministarstvo zdravstva. To je rezultiralo s više od 4.000 smrtni, a u prošloj deceniji zabeleženo je više od 6.500 amputacija – u proseku jedna svaka dva dana. Časopis JMIR Public Health and Surveillance objavio je 2022. opsežnu analizu koja uključuje najnovije podatke iz 43 zemlje. Pokazalo se da je najveća učestalost raka penisa od 2008. do 2012. bila u Ugandi (2,2 na 100.000), slede Brazil (2,1 na 100.000) i Tajland (1,4 na 100.000). Najmanja je bila u Kuvajtu (0,1 na 100.000).
U Engleskoj je došlo do porasta s 1,1 na 1,3 na 100.000 muškaraca u razdoblju od 1979. do 2009. godine, a u Nemačkoj su slučajevi povećani za 50% – sa 1,2 na 1,8 od 1961. do 2012. Za više od 90% karcinoma odgovorne su skvamozne (pločaste) ćelije u koži penisa. Ređe su druge zloćudne bolesti, poput melanoma, karcinoma bazalnih ćelija ili sarkoma. U otprilike polovini karcinoma skvamoznih ćelija identifikovana je infekcija humanim papilomavirusom (HPV). On obuhvata grupu više od 150 tipova virusa, od kojih četrdesetak uzrokuje bolesti kože i sluznice anogenitalne oblasti. Tipovi virusa označuju se brojevima. Naziv dolazi od bradavica (lat. papiloma), koje uzrokuju neki od tipova virusa.
HPV se prenosi polnim kontaktom (vaginalni, analni ili oralni seksualni odnos) sa zaraženom osobom, a može i drugim oblicima intimnog kontakta. Infekcija često nema nikakve simptome. Najčešće prolazi za dve godine od zaraze i bez lečenja, a i bez ikakvih znaka bolesti. No kod nekih osoba infekcija može uzrokovati polne bradavice ili potrajati duže, pa i da se pojavi rak. Zaraza može nastati neposredno ispod površine kože, što u penisu rezultira promenama teksture i boje kože, poznatima kao premaligne promene. Može se razviti bezbolan čir bez simptoma ili bradavica, obično na glaviću i ispod pokožice.
Simptomi raka penisa često počinju ranom na penisu koja ne zaceljuje i iscetkom snažnog mirisa. Pojedinci imaju krvarenje i promenu boje penisa. Ako se rano otkrije, postoji velika verovatnoća oporavka kroz tretmane kao što su hirurško uklanjanje lezije, radioterapija i hemoterapija. Ukoliko se ne leči, može uslediti delimična ili potpuna amputacija penisa, a možda i testisa. Više od 90% muškaraca s dijagnozom raka penisa koji se nije proširio na obližnje limfne čvorove preživi pet ili više godina.
HPV 16, najčešći visokorizični tip humanog papilomavirusa, može izazvati maligne promene u tkivima penisa ili vrata materice, usta, grla, vulve, vagine i anusa. To je verovatno najkancerogeniji tip. Na sreću, vakcina protiv je smanjila stopu razvoja raka vrata materice. Lekari navode da se dijagnoza raka penisa često odgađa jer pacijenti osećaju krivicu ili nelagodu. Mnogi muškarci se sami leče antimikrobnim ili steroidnim kremama i izbegavaju odlazak kod doktora. „Do odlaganja lečenja dolazi i zbog samih lekara jer lezije pogrešno klasifikuju kao benigne. Ako su se maligne ćelije proširile na limfne žlezde prepone, šanse za izlečenje su znatno manje, stoga je važno brzo postavljanje dijagnoze i lečenje”, navodi Miki.
„Uprkos dostupnosti vakcina stopa cepljenja protiv HPV-a u Brazilu ostaje niska za devojčice – dostiže samo 57%, a za dečake ne prelazi 40%. Idealna pokrivenost za sprečavanje bolesti je 90%”, objašnjava Mauricio Dener Kordeiro iz Brazilskog urološkog društva. On veruje da su dezinformacije o cepivu, neutemeljene sumnje u učinak i nedostatak kampanja vakcinisanja pridoneli slabom prihvatanju. Pušenje, takođe, može povećati rizik od raka penisa. Postoji veća verovatnoća da će se dobiti rak penisa ako se ima problema s prevlačenjem kože koja prekriva penis da bi se održao čistim (stanje se zove fimoza). „Kada muškarac ne otkrije glavić i ne očisti kožicu kako treba, stvara se sekret koji je povoljno okruženje za bakterijske infekcije. Ako se to ponavlja, postaje činilac rizika za pojavu tumora”, zaključuje Kordeiro.
(Ilustracija Shutterstock)
(Indeks)
