Osim ljudi, oni jedini izvode amputacije, pokazao su ekperiment nemačkih biologa!
Iznenađujuća taktika koju mravi sprovode može da spreči da se cela kolonija zarazi bakterijama. Biolog Erik Frank 11 godina proučava ponašanje ovih insekata. On i saradnici sa Univerziteta u Vircburgu doneli su mrave drvodelje sa Floride u svoju laboratoriju da saznaju kako reaguju na povrede. Većina vrsta mrava tretira povređeni ili odsečeni ud druga tako što ga premaže antimikrobnom smesom. Ali crvenkasto-braon drvodelje imaju drugačiji pristup: odgrizli su ostatak uda i uspešno ga amputirali, piše RTS.
Druge životinje, kao gušteri, odbacuju sopstvene udove da izbegnu grabivce, ali Frank kaže da je ovo prvi slučaj da insekt odseče nogu srodniku iz gnezda da bi mu spasao život. Jedina druga vrsta koja to čini su ljudi. „Uopšte nisam verovao u ovo jer je bilo suprotno očekivanjima. Četiri puta smo ponovili eksperiment pre nego što smo ga prihvatili”, izjavio je nemački naučnik. Entomolozi su, inače, i ranije primetili da pojedini mravi transportuju svoje povređene drugove do gnezda gde ih zbrinjavaju.
Većina vrsta mrava ima žlezde koje luče antimikrobna jedinjenja da spreče gljivične i bakterijske infekcije koje obično ulaze u njihova tela kroz rane. Ali floridski mrav drvodelja (Camponotus floridanus), centimetar dugačak insekt poreklom iz južnih Sjedinjenih Država, izgubio je tu žlezdu tokom evolucije. Da bi shvatio kako se vrsta brine o sebi, Frankovi saradnici su isekli noge mravima i izložio ranu Pseudomonas aeruginosa, bakteriji koja se obično nalazi u zemljištu. Jedne su ostavio u izolaciji, a druge vratili u gnezdo.
Mravima koji su se vratili u gnezdo brzo su prišli jedan ili dva drugara, koji su izgrizli nogu iznad i potpuno je amputirali. Devedeset posto mrava posle ove operacije je preživelo. Nasuprot tome, samo 40% onih koji su ostali sami. Mikromakazama istraživači su, takođe, povredili noge mrava niže, na tibiji. Ovog puta drugi insekti nisu amputirali udove svojim povređenim srodnicima iz gnezda; umesto toga jednostavno su lizali ranu da jezikom uklone bakterije. Devedeset odsto izolovanih mrava je umrlo, dok je 75 odsto onih koji su se vratili u gnezdo preživelo.
Mikroskopom visoke rezolucije uočeno je da noga mrava sa Floride ima nekoliko mišića koji ometaju cirkulaciju hemolimfe (verzija krvi insekata), sprečavajući bakterije da brzo uđu u telo. Kao rezultat toga, postoji veća verovatnoća da će mravi amputirati povređene udove, jer imaju vremena za izvođenje ove procedure, objašnjava Danijel Kronauer, stručnjak za biologiju mrava na Univerzitetu Rokfeler, koji nije bio uključen u istraživanje. Tibija, nasuprot tome, ima manje mišića za zaustavljanje hemolimfe, čineći cirkulaciju bržom i omogućujući bakterijama da brže uđu. To znači da se povrede tibije moraju brže lečiti, naglašava Kronauer.
Želeći da saznaju da li su amputacije nakon rana na tibije jednako efikasne u zaustavljanju infekcija kao i one nakon rana bedrene kosti, nemački istraživači su amputirali noge mravima. Analiza DNK u telima insekata otkrila je da su amputacije nakon rana na gornjem delu noge, bliže telu, zaista zaustavile bakterijske infekcije u tragovima, dok amputacije nakon rana kod tibije nisu. Suprotno onome što su naučnici verovali, amputacije tibije nisu poboljšale opstanak, a to je ono što mravi „izgleda znaju”, naglašava Erik Frank.
Kao i njihova hijerarhijska društvena struktura, amputacija je još jedan od iznenađujućih načina na koji su mravi razvili sofisticirano ponašanje veoma slično ljudima tumači Danijel Kronauer: „To je kao da izvlačite povređene vojnike sa bojnog polja, a zatim ih lečite”. „Ovi nalazi mogu da promene ljudsku percepciju mrava”, smatra Kristofer Pul, biolog sa Univerziteta u Oksfordu, koji nije bio uključen u proučavanje. „Oni nisu samo vojnici koji rade samo za kraljicu, samo da bi bili zamenjeni ili odbačeni u ma kojem trenutku, oni idu do kraja da pomognu jedni drugima.”
(Ilustracija Pixabay/ap301805)
(N1)
