Bio bi to loš dan, smatra američki astrofizičar Nil de Gras Tajson, jer bi ljudi izleteli kroz prozore!
Od svojeg nastanka pre oko četiri i po milijarde godina, Zemlja se neprestano okretala oko svoje ose, izvršivši svaki put punu revoluciju za gotovo 24 sata (preciznije, za 23 sata i 56 minuta). Ujedno, svakoga dana napreduje na svojoj putanji oko Sunca, koju pređe za 12 meseci. Da li ste se ikada zapitali šta bi se dogodilo kada bi iznenada prestala to da čini, makar samo na sekundu? Koje bi mogle da budu posledice, uzimajući u obzir ljude, klimu i sve što pokriva površinu naše planete? Očekivano je da bi posledice biti katastrofalne i razorne, smatraju naučnici.
Zemlja se obrće oko svoje ose brzinom od nula kilometara na sat na polovima do 1.600 na ekvatoru, u zavisnosti od geografske širine. Na mnogim mestima u Evropi, na primer, rotira brzinom od oko 1.180 kilometara na sat, ali mi to ne primjećujemo jer se okrećemo zajedno sa njom. Astrofizičar Nil de Gras Tajson objašnjava šta bi se desilo ljudima kada bi Zemlja iznenada prestala da se okreće. „To bi bilo katastrofalno. Svi se krećemo sa Zemljom brzinom od 800 milja na sat prema istoku. Kada bi se ona zaustavila, a vi niste vezani pojasom, pali biste i kotrljali se 800 milja na sat prema istoku. To bi ubilo sve. Ljudi bi izleteli kroz prozore. Bio bi to baš loš dan”, kaže poznati naučnik.
Ukoliko bi Zemlja prestala da se okreće na neodređeno vreme, a ne samo na sekundu, došlo bi do niza neverovatnih promena. Prve nagle promene bile bi u atmosferskim obrascima, a to će reći u načinu kretanja vazdušnih struja koje igraju veoma važnu ulogu u kontroli padavina i temperatura. Jedna od posledica bi mogla da bude pojava pustinja tamo gde su sada šume ili transformacija smrznutih tundri u prijatno okruženje pogodno za život.
Još jedna katastrofalna posledica tiče se Zemljinog jezgra, koje se delom sastoji od rastopljenog gvožđa. Ako bi Zemlja iznenada prestala da se okreće, nestalo bi magnetno polje koje stvara magnetni dipol nastao rotacijom rastopljenog gvožđa u njenom jezgru. Bez ovog geomagnetnog polja nestao bi i zaštitni štit koji čuva planetu od štetnog zračenja Sunca i kosmičkih zraka. Šta sprečava Zemlju da se zaustavi?
Naša planeta, kao i skoro svaka druga u svemiru, stalno se okreće oko svoje ose jer ništa ne može da je zaustavi. „Ako zavrtite kružni tok na igralištu i pustite ga, na kraju će se zaustaviti. To je zato što, dok se okreće, vazduh i površina igrališta izazivaju trenje i usporavanje. Zemlja, s druge strane nastavlja da rotira, jer je prostor oko nje praktično prazan. U svemiru nema vazduha ili drugih čestica koje bi mogle da zaustave ovo kretanje”, piše Space.com. Možda bi samo sudar s drugom planetom mogao iznenada da je dovede u zastoj ili bar da je uspori, smatraju naučnici.
Ono što možda nije široko poznato jeste činjenica da Zemlja postepeno usporava svoju rotaciju zbog Meseca. „Kretanje strane Zemlje okrenute ka Mesecu nije savršeno balansirano gravitacijom, kao ni strana Zemlje koja je okrenuta od Meseca. Ova neravnoteža stvara okeanske plime, koje čine da se okeani uzdižu sa obe strane Zemlje”, navodi ovaj sajt. Tokom Zemljine rotacije, izbočine izazvane plimom i osekom kreću se duž površine Zemlje poput talasa. Ovo kretanje vrši silu koja deluje u suprotnom smeru od smera rotacije, postepeno usporavajući period rotacije planete. Zbog toga se dužina dana na Zemlji menja za oko jednu sekundu svakih 50.000 godina.
Ipak, za sada možemo da budemo mirni: Zemlja će nastaviti da se okreće još veoma dugo. U međuvremenu, postoje hitnija pitanja koja treba rešavati pre nego što bude prekasno, kao što su klimatske promene, na primer. Ono što uvek treba da imamo na umu jeste da je Zemlja potrebnija nama, nego mi njoj.
(Ilustracija Pixabay)
(N1)
