Naučnici su otkrili rezervoar tekuće vode na Marsu – duboko u stenovitoj spoljašnjoj kori, javlja BBC. Ovo otkriće dolazi iz nove analize podataka s Nasine sonde Mars InSight koja je sletela na „crvenu planetu” 2018. godine. Letelica je nosila seizmograf koji je zabeležio četverogodišnje potrese iz dubine Marsa. Analizom tih podrhtavanja – tačno kako se planeta okreće – uočili su seizmičke signale tekuće vode. Iako postoji zamrznuta voda na polovima i dokazi pare u atmosferi, ovo je prvi put da je pronađena tekuća voda. Nalazi su objavljeni u naučnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.
Pomenuta misija završila se u decembru 2022, nakon što je četiri godine osluškivala „puls Marsa”. Za to vreme sonda je zabeležila više od 1.319 potresa. Merenjem brzine kretanja seizmičkih talasa istraživači su utvrdili kroz koji materijal se najverovatnije kreću. „Ovo su zapravo iste tehnike koje koristimo za traženje vode na Zemlji ili nafte i plina”, objasnio je profesor Majkl Manga sa Univerziteta Berkli u Kaliforiji, inače učesnik u istraživanju. Proučavanje je obelodanilo rezervoare vode na dubinama od oko 10 do 20 kilometara. „Razumevanje vodenog ciklusa Marsa ključno je za odgonetanje evolucije klime, površine i unutrašnjosti planete”, naglasio je rukovodilac poduhvata dr Vašan Rajt iz Okeanografskog instituta u San Dijegu.
Profesor Manga je dodao da je voda „najvažniji molekul u oblikovanju evolucije planete”. Navedeno otkriće, naglasio je, daje odgovor na veliko pitanje kuda je nestala sva voda s Marsa. Istraživanja površine planete pokazuju da su u davna vremena postojale reke i jezera. Ali već tri milijarde godina to je pustinja. Deo te vode nestao je u svemiru kada je Mars izgubio atmosferu. Međutim, istakao je profesor Manga, ovde na Zemlji, „veliki dio naše vode je pod zemljom i nema razloga da to ne bude slučaj i na Marsu”. Sonda je, inače, mogla snimati samo neposredno iz kore iznad koje se nalazila, a istraživači očekuju da ima sličnih rezervoara širom planete.
„Ona je zarobljena 10-20 kilometara u kori. Bušenje rupe 10 kilometara duboke – čak i za Elona Muska – bilo bi teško”, napomenuo je profesor Manga. Otkriće bi, takođe, moglo ukazati na drugi cilj u potrazi za dokazima života na Marsu. „Bez tekuće vode nema života“, zaključio je dotični naučnik. „Dakle, ako na Marsu postoje nastanjivi uslovi, oni bi mogli biti duboko ispod površine.”
(Ilustracija NASA)
(Indeks)
