Najnovija studija je proučavala koncentracije u 51 uzorku muškaraca i žena iz rutinskih obdukcija. Uzeti su iz jetre, bubrega i mozga. Istraživači su bili iznenađeni kada su našli do 30 puta više mikroplastike u uzorcima mozga nego u jetri i bubrezima.
Plastika je svuda: u odeći, automobilima, mobilnim telefonima, bocama za vodu i posudama za hranu. Skorašnja istraživanja povećavaju zabrinutost zbog uticaja sićušnih plastičnih delića na naše zdravlje. Studija iz SAD je prvi put pronašla mikroplastiku u ljudskom mozgu. Ipak, piše Science Alert, i drugi naučnici tek treba nezavisno to da potvrde. Da li treba biti zabrinut?
Često se smatra da su plastični predmeti neuništivi, ali i plastika se raspada na manje čestice. Mikroplastiku čine čestice uglavnom manje od pet milimetara, a prijavljena je u mnogim izvorima vode za piće i svakodnevnim namirnicama. To znači da su joj ljudi stalno izloženi, pa i preko ishrane. Najnovija studija je proučavala koncentracije mikroplastike u 51 uzorku muškaraca i žena iz rutinskih obdukcija u Albukerkiju u Novom Meksiku. Uzeti su iz jetre, bubrega i mozga. Istraživači počinju da koriste složene instrumente koji identifikuju njen hemijski sastav. Bili su iznenađeni kada su našli do 30 puta više mikroplastike u uzorcima mozga nego u jetri i bubrezima.
Pretpostavili su da bi to moglo biti zbog visokog dotoka krvi (sa sobom nosi plastične čestice). Zna se da mozak ne prolazi kroz isti način ćelijske obnove kao drugi organi u telu, zbog čega bi se plastika mogla zadržati ovde. Istraživači su, takođe, otkrili da se količina povećala za oko 50 odsto od 2016. do 2024. godine. Ovo može biti odraz porasta zagađenja životne sredine plastikom i povećanog izlaganja ljudi. Mikroplastika pronađena u ovoj studiji bila je uglavnom od polietilena, najčešće proizvođenog na svetu, i koristi se za mnoge proizvode za svakodnevnu upotrebu kao što su čepovi za flaše i plastične kese. Inače, to je prvi put da je nađena u ljudskom mozgu.
Međutim, studija je tek pripremljena za objavljivanje, tako da je ostali istraživači mikroplastike još nisu ni pregledali, ni potvrdili. Kako mikroplastika dospeva u mozgu? Obično ulazi u telo preko kontaminirane hrane i vode, što može poremetiti mikrobiom creva (zajednica mikroba) i izazvati upale. To izaziva posledice u celom telu preko imunološkog sistema i dvosmerne komunikacione veze između creva i mozga. Potonja je uključena u mnoge vidove zdravlja i bolesti. Isto tako ona se udiše iz vazduha.
Jednom kada se ove čestice nađu u crevima ili plućima, mogu da uđu u krvotok i zatim putuju po telu do različitih organa. Studije su je tako uočile u izmetu, zglobovima, jetri, reproduktivnim organima, krvi, sudovima i srcu. Da bi ušla u moždano tkivo, mora da pređe krvno-moždanu barijeru, složeni sloj ćelija koji bi trebalo zapravo to da spreči. Iako zabrinjavajuće, ovo nije iznenađujuće, jer mikroplastika može da pređe slične ćelijske barijere i da prodre u urin, testise i placentu, gde je već pronađena kod ljudi.
Još nisu ustanovljeni tačni učinci mikroplastike na zdravlje i ljudski mozak. Izvesni laboratorijski ogledi ukazuju da može da pojača upalu i oštećenje ćelija, da menja sklop gena i ćelija. Osim toga, ona predstavlja rizik ako nosi otrove ili bakterije koje pokupi iz životne sredine. I razne hemikalije mogu, takođe, da iscure iz mikroplastike u telo, uključujući poznate koje ometaju hormone (bisfenoli, BPA). Ali mikroplastiku je teško proučavati. Pored toga što je sićušna, postoji mnogo različitih tipova u životnoj sredini. Više od 13.000 raznovrsnih hemikalija identifikovano je u plastičnim proizvodima, a svake godine dospevaju nove.
„Cilj novog istraživanja jeste da razumemo kako ovi činiovi menjaju način na koji se ona ponaša u telu. Planiramo da istražimo da li poboljšanje barijere creva kroz ishranu ili probiotike može sprečiti unošenje mikroplastike iz creva u krvotok. To može uspešno zaustaviti čestice da kruže po telu i da se zadrže u organima”, navode u naučnom radu Sara Helevel, viši naučni saradnik iz Instituta za neurologiju Peron i naučni saradnik na Fakultetu zdravstvenih nauka Univerziteta Kartin, Anastazija Gorecki, naučni saradnik za nastavu i istraživanje Fakulteta zdravstvenih nauka Univerziteta Notr Dam u Australiji, i Šarlot Sofild, doktorand, koja proučava mikroplastiku i zdravlje na Univerzitetu Notr Dam. Naučnici su tek na početku puta saznanja kako mikroplastika može uticati na zdravlje. Članak o ovoj studiji je objavljen u časopisu The Conversation.
(RTS)
