Očigledna žudnja za krvlju se udvostručila kad je mamcu sa ugljen-dioksidom i mirisom dodat i infracrveni činilac.Na udaljenosti od 10 centimetara insekti mogu detektovati temperaturu čovekove kože i neposredno je osetiti kada na nju slete.
„Nešto je u ljudima što komarce jednostavno snažno privlači. Osim mirisa i daha, koža na njih đeluje kao svojevrstan neonski reklamni natpis na kojem je istaknuto da je ,bar s krvljuʼ otvoren. To je stoga što komarci koriste infracrvene senzore smeštene u rilicama ili ticalima koji se sastoje od 15 segmenata za pronalaženje plena, pokazalo je novo istraživanje”, prenosi portal Science Alert. U mnogim delovima sveta ubodi ovih insekata više su od nadraženja. Oni šire patogene poput denge, žute groznice i virusa zike. Malarija, koju širi komarac Anopheles gambiae u 2022. godini je uzrokovala više od 600.000 smrti, podaci su Svetske zdravstvene organizacije (WHO).
Da bi izbegli težu bolest ili samo izluđujući svrab, ljudi žarko žele da saznaju na koji način sprečiti ubode ovih napasnika. Naučnici više od stotinu godina pokušavaju da odgonetnu kako insekti uspevaju pronaći domaćina. Istraživanje koje su sproveli na Kalifornijskom univerzitetu Santa Barbara (UCSB) pokazalo je da komarci imaju još jedno čulo – infracrvenu detekciju, uz ostale znake za čije postojanje se zna odranije, poput nosa za ugljen-dioksid u ljudskome dahu i određenih telesnih mirisa, a sve da bi pronašli prikladnog domaćina.
„Vrsta komarca koju proučavamo, Aedes augupti, izuzetno je vešta u pronalaženju ljudskog domaćina čijom će se krvlju hraniti”, kazao je molekularni biolog Nikola Debobijan sa UCSB. Dobro je poznato da komarci poput ovoga koriste više tragova da pronađu žrtvu na daljinu. „To su ugljen-dioksid koji ljudi izdišu, mirisi, vlažnost i toplota tela, no sve ima ograničenje jer insekti loše vide, a jak vetar i brzi pokreti mogu poremetiti njihova hemijska čula.”
Naučnici su se zapitali mogu li komarci primetiti i nešto pouzdanije kada je posredi nalaženje obroka, pokazalo se da je to infracrveno zračenje čovekovog tela. Poznato je da su mužjaci bezopasni, a da je ženkama krv potrebna za razviće jajašaca. Proučavajući ih istraživači su postavili kaveze i u svaki smestili 80 ženki starih od jedne do tri sedmice, uz razne lažne domaćine koje su predstavljale razne kombinacije termoelektričnih ploča, ugljen-dioksida iz ljudskog daha i mirisi čoveka, a sve da bi snimili petominutne video-zapise i pratili ponašanje insekata u potrazi za domaćinima.
Opisali su „sletanje komarca i guranje rilice kroz mrežicu kaveza, što podseća na sletanje ženke na čoveka i traženje mesta na kojem uzimaju uzorak s površine kože”. Jedni su bili izloženi termoelektričnoj ploči prosečne temperature ljudske kože od 34 Celzijusova stepena, koja je takođe služila kao izvor infracrvenog zračenja. Drugi su bili izloženi temperaturi okoline od 29,5 stepeni, za koju se zna da insektima odgovara, a ne emituje infracrveno zračenje.
Svaki mamac zasebno – ugljen-dioksid (CO2), miris ili infracrveno zračenje – nije pobudio zanimanje komaraca. Znači da ih bilo koji pojedinačni mamac sam po sebi ne podstiče na potragu za domaćinom. No, očigledna žudnja za krvlju se udvostručila kad je mamcu s CO2 i mirisom dodat i infracrveni činilac. Na udaljenosti od 10 centimetara insekti mogu detektovati temperaturu čovekove kože i neposredno je osetiti kada na nju slete. U stanju su da je osete i na većoj razdaljini jer se ona pretvara u elektromagnetske talase, uglavnom u infracrvenom spektru.
Primerice, životinje poput otrovnica osete infracrveno zračenje svoga plena, pa su se istraživači zapitali mogu li i komarci. I utvrdili su da se u njihovim rilicama nalaze infracrveni senzori u kojima je protein osetljiv na temperaturu – TRPA1. Kad su uklonili gen za ovaj protein komarci nisu uspevali da detektuju infracrveno zračenje. Rezultati navedenog istraživanja pomažu da se objasni zašto komarce posebno privlači izložena ljudska koža i zbog čega je široka odeća – kroz koju se raspršuje infracrveno zračenje – voma delotvoran nevidljivi plašt protiv njih.
Rečeno saznanje moglo bi da urodi boljom odbranom od komaraca, poput stvaranje zamki koje bi kao mamac koristile toplotno zračenje temperature kože. „Iako toliko sićušni, komarci su odgovorni za više ljudskih smrti od ma koje druge životinje”, zaključio je Debobijan. „Naše istraživanje je poboljšalo razumevanje načina na koji komarci napadaju ljude i ponudilo nove mogućnosti kontrole prenosa bolesti koje ovi insekti prenose.” Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu Nature.
(Ilustracija Pixabay)
(Indeks)
