Mi živimo na maloj planeti koja kruži oko Sunca, zvezde smeštene na rubu galaksije – jedne od oko dve milijarde galaksija u poznatom svemiru. Svemir je zaista nezamislivo ogroman. Zemlja se nalazi u jednom od spiralnih krakova Mlečnog puta (Orionov krak), koji leži otprilike na dve trećine udaljenosti od centra galaksije. Koliki je Mlečni put?
Zna se kolika je Zemlja – u prečniku 12.756 kilometara. Zna se i koliko je Sunce – u prečniku oko 1.391.000 kilometara. A koliki je Mlečni put? Prava veličina galaksija je misterija. Spiralna struktura galaksije koju poznajemo predstavlja samo manji, centralni deo. Taj deo Mlečnog puta je oko 100.000 svetlosnih godina u prečniku. Svetlost zvezda u spiralnim kracima proteže se do oko 7.800 svetlosnih godina u duboki svemir, što se ranije smatralo granicom galaksije, gde počinje takozvani – otvoreni svemir.
Nova studija, objavljena 5. septembra 2024. u časopisu Nature Astronomy, otkrila je da su galaksije znatno veće nego što se prvobitno mislilo, možda nekoliko puta. Veliki „galaktički halo” gasova proteže od vidljivih spirala zvezdane svetlosti daleko – u duboki svemir. Oni su postali vidljivi astronomima tek pomoću novih tehnika snimanja. Te metode su omogućile a da detektuju gasne haloe galaksija na više od 100.000 svetlosnih godina u dubokom svemiru, što je promenilo procene o veličini galaksija – sada se polazi od toga da su mnogo veće nego što se ranije mislilo.
A pošto se gasni haloi protežu toliko daleko, to znači da galaksije zapravo međusobno dotiču. Prema rečima Nikol Nilsen, sa Univerziteta Svonburn u Australiji, otkriće ukazuje da je Mlečni put, verovatno, u dodiru s najbližom susetkom, Andromedom – udaljenom oko 2,5 miliona svetlosnih godina. „Sada vidimo gde se završava uticaj galaksije, prelaz gde postaje deo onoga što okružuje galaksiju i, na kraju, gde se povezuje sa širom kosmičkom mrežom i drugim galaksijama. To su obično maglovite granice”, rekla je Nilsen, glavna autorke sudije.
Naučnici kažu da će ovo otkriće pomoći da se odgovori na jedno od najvećih pitanja u astronomiji: kako se razvijaju galaksije? Proučavanje gasnih haloa različitih tipova galaksija – onih koje formiraju zvezde ili onih koje ih više ne formiraju zvezde – pomoći će da se razume kako galaksije tokom vremena stvaraju masu i kakav uticaj imaju jedne na druge – kada su u interakciji. Naučna studija: Nielsen, N.M., et al. An emission map of the disk–circumgalactic medium transition in starburst IRAS 08339+6517. Nature Astronomy (2024). https://doi.org/10.1038/s41550-024-02365-x.
(Ilustracija Shutterstock/Triff)
(B92)
