Više od 3.600 hemijskih jedinjenja koja su na listi odobrenih za upotrebu s hranom za pakovanje, kuhinjsko posuđe ili u opremi za preradu hrane pronađeno je u čovekovom organizmu, otkrili su rezultati novog istraživanja. Ovakvo stanje ukazuje na to da je rizik od izlaganja toksičnim supstancama nedovoljno regulisan. Hemijska jedinjenja koja ne bi trebalo da pređu u hranu pronađena su u ljudskoj krvi, kosi i majčinom mleku. Među njima su jedinjenja za koja se zna da su veoma toksična, kao što su PFAS, to jest večne hemikalije, bisfenol, metali, ftalati i isparljiva organska jedinjenja.
Veliki broj nađenih materija dovode se u vezu s rakom, poremećajem hormona i drugim ozbiljnim zdravstvenim nevoljama. Mnogo je, isto tako, supstanci za koje postoje veoma ograničeni javni toksikološki profili, kao što su sintetički antioksidanti, koji se koriste kao konzervansi, i oligomeri, koji stabilizuju boju na ambalaži. Autori studije kažu da nedostatak ovakvih podataka naglašava potrebu za daljim ispitivanjem hemikalija koje dolaze u kontakt sa hranom.
„Ono što je svakako zabrinjavajuće jeste da imamo snažnu vezu koja pokazuje da neke opasne hemikalije migriraju iz ambalaže u hranu”, rekla je Birgit Gueke, koautorka studije iz Foruma za ambalažu hrane (Food Packaging Forum), neprofitne organizacije sa sedištem u Cirihu koja se zalaže za strože propise u pakovanju. Studija je identifikovala oko 14.000 hemikalija odobrenih da smeju biti u dodiru s hranom i proverila baze podataka i naučnu literaturu u potrazi za dokazima akumulacije u ljudima. Čovek je izložen mnogim hemikalijama i u drugim prilikama, tako da istraživanje nije dokazalo da je ambalaža jedina okrivljena.
Među najsumnjivijima je, svakako, plastika koja je u velikoj meri neregulisana i može da sadrži hiljade hemikalija. Silikon i premazi na metalnim limenkama, takođe, mogu sadržati toksična ili nedovoljno proučavana jedinjenja. Mnogi proizvodi od papira i kartona, koji se koriste kao ambalaža, donedavno su obrađivani PFAS-om i mogu imati sloj plastike. Više činilaca može dovesti do toga da hemijska jedinjenja prodiru u hranu većom brzinom, kao što su povišene temperature, sadržaj masti i kiselost. Važan je i odnos pakovanja i proizvoda – hrana u manjim pakovanjima može biti više kontaminirana.
Mnoga jedinjenja u SAD „odobrena su sa ograničenim nadzorom”, kako se navodi u kategorizaciji američke Uprave za hranu i lekove (FDA), što se „generalno smatra bezbednim”, ali to dopušta da neke hemikalije dođu u kontakt a hranom uz vrlo malo nadzora. Američki zakon, takođe, ne zahteva od FDA da razmotri nova naučna dostignuća nakon što je jedinjenje odobreno. To je slučaj s hemikalijama poput PFAS-a ili titanijum dioksida koje su bile na tržištu decenijama pre nego što su uklonjene ili dalje proučavane. Iako je Evropska unija uvela strože propise za neka jedinjenja, „još ima mnogo prostora za poboljšanje”, naglašava Guekeova.
Potrošači mogu da se zaštite kupujući hranu u staklenoj ambalaži, koja obično ima vrlo malo hemijskih jedinjenja. Neki istraživači ko na terenu kažu da donose sopstvene staklene posude u restorane da ponesu hranu koja preostane. Birgit Gueke navodi da vađenje namirnica kupljenih u prodavnici u plastičnoj ambalaži ili iz posuda za prevoz i stavljanje u staklene tegle kod kuće smanjuje vreme za prodor hemikalija u hranu.
(RTS)
