Možda je najintrigantnija uloga genetike. Studijama na blizancima je utvrđeno da je ideologija nasledna s 40 posto. To ne znači da je 40 posto političkih uverenja oblikovano genetikom, a 60 posto spoljašnjim činiocima.
Kako se formiraju lična politička uverenja? Jesu li posledica detinjstva, već postojećih uverenja ili okolnosti u kojima smo odgajani? Da li je sve stvar socijalizacije ili priroda ima ulogu kroz DNK? Gde je u svemu tome mozak?
Naučnici su u proteklih 50 godina ozbiljno istraživali korene političkih uverenja, i to podstaknuti usponom sociobiologije. Proučavanje biološke osnove političkih opredeljenja omogućeno je modernim sredstvima, kao što su skeneri mozga i sekvenceri gena. Reč je o polju koje napreduje, ali istraživanje biologije ponašanja nikada nije jednostavno. To potvrđuje i studija objavljena nedavno. Naime, istraživači u Grčkoj i Holandiji su magnetnom rezonancom pregledali skoro 1.000 Holanđana, koji su odgovorili na upitnik u vezi sa svojim političkim pogledima.
Studija je usledila da bi se proverili rezultati malog ispitivanja iz 2011. godine, a koje je naručio glumac Kolin Firt. Propitivanjem iz 2011. je utvrđeno da postoje strukturne razlike između mozga konzervativne i mozga liberalne osobe. Preciznije, utvrđeno je da konzervativci u proseku imaju veću amigdalu, deo mozga povezan s percepcijom pretnje, a da liberali u proseku imaju veći prednji cingularni korteks, deo mozga povezan s donošenjem odluka.
No, najnovijim izučavanjem, kojim su bili obuhvaćeni Holanđani, nije primećeno da su liberalne osobe imale veći prednji cingularni korteks. Ipak, uočeno je da su konzervativne osobe imale malo veću amigdalu. Vredno je obratiti pažnju na zapažene razlike. Koautor studije Steven Šolte sa Univerziteta u Amsterdamu otkrio je da je amigdala konzervativaca u proseku veća od amigdale liberala za jednu semenku susama. Ta razlika je tri puta manja od one koja je ustanovljena ispitivanjem iz 2011. Istraživači su ukazali da je rezultatima studije potrebno krajnje oprezno pristupiti da bi se izbeglo podsticanje zabluda i stereotipa.
Šta onda to znači? Da li se oni s većom amigdalom osećaju ugroženije i zbog toga teže konzervativizmu ili se konzervativci osećaju ugroženije, pa zbog toga imaju malo veću amigdalu? Vodeći autor studije Dijamantis Petropulos Petalas naglasio je da je nemoguće znati šta je uzrok, a šta posledica. Jasno je da društveno okruženje najviše oblikuje politička opredeljenja. Ta uverenja se mogu pojaviti u detinjstvu, posebno kada deca imaju politički angažovane roditelje ili staratelje.
Ideologija pojedinca nastavlja da se oblikuje sa školovanjem i sazrijevanjem. Visoko obrazovanje je, kako piše list The Guardian, dosledno povezano s liberalnijim uverenjima, posebno po pitanjima imigracije, ljudskih prava i rodne ravnopravnosti. Možda je najintrigantnija uloga genetike. Studijama na blizancima je utvrđeno da je ideologija nasledna s 40 posto. To ne znači da je 40 posto političkih uverenja oblikovano genetikom, a 60 posto spoljašnjim činiocima.
„To vam zapravo govori u kojoj meri su razlike među ljudima oblikovane genetskim faktorima”, ukazao je politolog Aron Vajnšenk, profesor na Univerzitetu Visonsin. Naime, istraživači nisu mogli pronaći konzervativni ili liberalni gen. Umesto toga, kako je istakao Tobijas Edvards sa Univerziteta Minnesota Twin Cities, geni deluju indirektno i ulogu ima to u kojoj meri je neko školovan, koliko zarađuje i njegova inteligencija.
„Ne treba očekivati da postoji neki specifičan gen za liberalizam ili konzervativizam, već genetika indirektno utiče na druge osobine”, objasnio je Edvards. On i saradnici su ranije ove godine objavili da bi se genetika mogla koristiti za predviđanja političkih sklonosti, napomenuvši da je pitanje stranačke pripadnosti kudikamo složenije pitanje. Naglasio je da među izvanredno inteligentima postoje i desničari i levičari.
Druga greška bila bi izjednačavanje inteligencije s racionalnim vrednostima i razmišljanjem. „Kada se osvrnemo na prošlost, možemo videti da su inteligentne pojedince privukle različite i često kontradiktorne ideje. Intelektualci su flertovali sa opasnim ideologijama i tiranskim režimima i bili su zavedeni. Mnogi pametni ljudi su verovali u ideje koje su potpuno glupe”, podsetio je Tobijas Edvards.
(Ilustracija Shutterstock)
(Kliks)
