Naučnici su otkrili da dobri delfini koriste otvorena usta nalik osmehu da komuniciraju tokom igre. Zajednička studija italijanskog Univerziteta u Pizi i Univerziteta u Torinu pruža novi uvid u složene društvene interakcije i vizuelnu komunikaciju ovih razigranih morskih sisara. Dobri delfini su veoma društvene životinje, poznate po svojim složenim interakcijama koje uključuju igrivo ponašanje poput skakanja, jurnjave i manipulacije objektima, prenosi HRT.
U novoj studiji, istraživači sa Univerziteta u Pizi i Univerziteta u Torinu otkrili su da ovi delfini koriste otvorena usta, slična osmehu, da komuniciraju tokom igre. Nalazi sugerišu da delfini koriste izraz da vizuelno signaliziraju razigranost svojim pratiocima. Ovaj izraz se javlja prvenstveno kada je jedan delfin u vidnom polju drugog delfina i često izaziva brzu mimiku, sugerišući sofisticirani oblik neverbalne komunikacije.
„U našoj studiji smo otkrili da delfini otvaraju usta dok se igraju i to se može smatrati signalom. Oni to rade u vidnom polju primaoca, a takođe su u stanju da preslikaju izraze lica drugih. Ali, uvereni smo da je komunikacija tokom igre multimodalni sistem u kome je vizuelni deo samo jedan deo, a oni se mogu integrisati sa drugim senzornim modalitetima”, kaže Elizabeta Palađi, etolog sa Univerziteta u Pizi. Istraživači su proučavali delfine u kontrolisanom okruženju, analizirajući više od 1.200 slučajeva izražavanja otvorenih usta.
Oko 92 odsto ovih izraza lica pojavilo se tokom igre delfin-delfin, a delfini su reagovali oponašanjem osmeha 33 odsto vremena kada su mogli da vide svog drugara. Nalazi pokazuju da su vizuelni znaci, posebno izraz otvorenih usta, ključni za to kako delfini izražavaju razigranost, potencijalno odražavajući ponašanja koja se vide kod drugih sisara, kao što su merkati i medvedi. Istraživači sada istražuju slično ponašanje kod drugih vrsta kao što su pegave hijene, poznate po svojim zamršenim društvenim sistemima.
Iste stvari istražujemo i kod pegavih hijena u divljini, jer su one izuzetno razigrane i organizovane u sistem veoma sličan velikim majmunima, posebno šimpanzama i bonoboima, i veoma su složene sa socijalnog i komunikativnog stanovišta”, objašnjava Palađi. Naučnici se nadaju da će ova studija otvoriti vrata dubljem razumevanju načina na koji životinje komuniciraju i formiraju društvene veze. Studija je objavljena u časopisu iScience (Cell Press).
(Ilustracija Shutterstock//marshalgonz)
(N1)
