Nekada se verovalo da većina ljudi sanja uglavnom crno-belo, a smatralo se da je sanjanje u boji povezano sa psihološkim problemima. Nauka je od tada razbila te mitove. Iako nije neuobičajeno da sanjamo crno-bele snove, mnogi ljudi većinu vremena sanjaju u boji. Studija iz 2017. godine pokazala je da su učesnici prijavili boju u skoro 50 procenata svojih snova, dok su crno-beli snovi prijavljeni samo u 10 odsto slučajeva. Za 40 posto snova ispitanici nisu mogli da se sete da li je bilo boja.
Na snevanje u sivom spektru ili boji delimično utiče starost i vreme u kome je neko odrastao. Sve negde do pedesetih godina, kako pokazuju istraživanja, velika većina ispitanika je rekla da su samo povremeno, retko ili nikada sanjali u boji, što se u to vreme u naučnoj zajednici nazivalo technicolor snovima. Izgleda da se to promenilo pojavom televizora u boji. Istraživanje iz 2008. pokazalo je da su ljudi stariji od 55 godina – koji su možda odrasli bez televizora u boji – prijavljivali da sanjaju u boji samo u oko 34 odsto slučajeva, dok su oni mlađi od 25 godina rekli da to čine oko 68 posto vremena. I starija i mlađa starosna grupa prijavile su slične rezultate kada je reč o zaboravljanja da li je bilo boja u njihovim snovima.
Nemogućnost da se setimo da li su nam snovi bili u boji može ukazivati na to da naši umovi daju prioritet drugim aspektima naših snova. „Možda je to pitanje pažnje i pamćenja”, napominje psiholog dr Dirdre Baret, predavač na Harvardskoj medicinskoj školi koja se bavi proučavanjem snova i hipnoze, autorka knjige The Committee of Sleep. Na primer, napominje Baretova, posle večere u restoranu verovatno se ne sećamo koje boje je bila košulja konobara. To ne znači da je bila bela, ali prosto nismo primetili i zapamtili. U tom pogledu smatra se da su svet snevanja i budnosti slični, dodaje Baretova.
To će verovatno biti još uočljivije kako starimo. Istraživači su 2011. objavili nalaze iz dve ankete, sprovedene u razmaku od 16 godina, pokazujući da je oko 80 procenata učesnika mlađih od 30 godina prijavilo boju u svojim snovima, ali je ona pala na oko 20 procenata do 60. godine. Generalno, prisećanje sadržaja snova, uključujući nivo detalja, opada sa godinama, kaže dr Beret. U snovima najčešće pamtimo crnu, belu i crvenu boju koja asocira na ljubav, krv, meso, vatru, navodi Keli Balkli, koja se bavi istraživanjem snova i osnivač je baze podataka o spavanju i snovima u koju je već uneto 40.000 snova.
Baretova napominje da ima pojedinaca koji prijavljuju da u snovima vide nerealne boje – na primer ljude da plavim rukama – ili boje koje ne postoje u realnosti. Boje često imaju značaj za sanjara jer skreću pažnju na određeni predmet u snu. Takođe, nekim ljudima su boje značajnije nego za druge. „Snovi su veoma subjektivni i često odražavaju život sanjara i njihove svakodnevne interakcije. Na primer, ako neko radi kao slikar, boje u snovima mogu imati veće značenje u odnosu na nekoga ko je pomalo ravnodušan prema bojama uopšte”, napominje neurolog dr Eti Ben-Simon, naučnica u Centru za nauku o ljudskom spavanju na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji.
(RTS)
