Gotovo tri milijarde ljudi suočava se s nedostatkom. Usevi se suše, a gradovi tonu dok podzemna voda ispod njih nestaje.
Čovečanstvo je izbacilo globalni ciklus vode iz ravnoteže prvi put u ljudskoj istoriji, podstakavši rastuću vodenu katastrofu koja može uništiti ekonomiju, proizvodnju hrane i živote, navodi se u značajnom novom izveštaju. Decenije destruktivnog korišćenja zemljišta i lošeg upravljanja vodom su se sudarile s klimatskom krizom koju su uzrokovali ljudi i postavile neviđeni stres na globalni vodeni ciklus, navodi se u izveštaju koji je u nedavno objavils Globalna komisija za ekonomiju vode, grupa međunarodnih čelnika i stručnjaka.
Kruženje vode odnosi se na složeni sistem kojim se ona kreće oko Zemlje. Voda isparava iz tla, uključujući iz jezera, reka i biljaka, i diže se u atmosferu, tvoreći velike reke vodene pare što mogu putovati na velike udaljenosti, pre nego što se ohlade, kondenzuju i na kraju padnu natrag na tlo kao kiša ili sneg. Poremećaji u ciklusu vode već uzrokuju patnju. Gotovo tri milijarde ljudi suočava se s nedostatkom vode. Usevi se suše, a gradovi tonu dok podzemna voda ispod njih nestaje.
Posledice će biti još katastrofalnije bez hitne akcije. Kriza s vodom je pretnja za više od 50 posto globalne proizvodnje hrane i smanjenja bruto društvenog proizvoda (BDP) zemalja u proseku za osam odsto do 2050. godine, s mnogo većim gubicima do 15 posto koji se predviđaju u zemljama s niskim prihodima, pokazao je izvještaj. „Prvi put u ljudskoj povesti guramo globalni ciklus vode van ravnoteže. Više se ne možemo pouzdati u padavine, izvor sve slatke vode”, rekao je Johan Rokstrom, kopredsedavajući Globalne komisije za ekonomiju vode i autor izveštaja.
Izveštaj, inače, pravi razliku između plave vode, tekuće vode u jezerima, rekama i potocima, i zelene vode, vlage sačuvane u tlu i biljkama. Iako je sabdeovanje zelenom vodom dugo bilo zanemareno, ona je podjednako važna za vodeni ciklus, budući da se vraća u atmosferu kada biljke ispuštaju vodenu paru, stvaraajući oko polovinu svih padavina na kopnu. Poremećaji u vodenom ciklusu „duboko su isprepleteni” s klimatskim promenama, pokazao je izveštaj.
Stabilna opskrba zelenom vodom ključna je za održavanje vegetacije koja može uskladištiti ugljenik što zagreva planetu. Ali šteta koju nanose ljudi, uključujući uništavanje močvara i krčenje šuma, iscrpljuje te ponore ugljenika i ubrzava globalno zagrevanje. Zauzvrat, toplota uzrokovana klimatskim promenama isušuje krajolike, smanjuje vlagu i povećava opasnost od požara.
Krizu čini hitnijom ogromna potreba za vodom. Izveštaj izračunava da, u proseku, ljudima treba najmanje oko 4.000 litara (nešto više od 1.000 galona) dnevno da bi vodili dostojanstven život, daleko iznad 50 do 100 litara koliko Ujedinjene nacije kažu da je potrebno za osnovne potrebe, i više nego što će većina područja moći omogućiti iz lokalnih izvora.
Ričard Alan, profesor nauke o klimi na Univerzitetu Reding u Engleskoj, rekao je da izveštaj „oslikava sumornu sliku ljudskog uzroka poremećaja globalnog ciklusa vode, najdragocjenijeg prirodnog resursa koji u konačnici održava našu egzistenciju”. Ljudske aktivnosti „menjaju strukturu naše zemlje i vazduha iznad kojih se zagrevva klima, pojačavajući i vlažne i suve ekstreme i šaljući vetar i kišne uzorke iz nereda”, dodao je ovaj naučnik koji nije bio uključen u izveštaj. Kriza se može rešiti samo boljim upravljanjem prirodnim resursima i velikim smanjenjem onečišćenja planete koje greje planetu, izjavio je za CNN.
Autori izvještaja kažu da svjetske vlade moraju prepoznati vodeni ciklus kao opšte dobro i kolektivno se njime pozabaviti. Zemlje zavise jedna od druge, ne samo zbog jezera i reka što premošćuju granice, već i zarad vode u atmosferi koja može preći ogromne udaljenosti – što znači da odluke u jednoj zemlji mogu poremetiti padavine u drugoj. Izveštaj poziva na „temeljno preoblikovanje mesta vode u ekonomijama”, uključujući bolje cene kako bi se obeshrabrilo rasipništvo i tendencija sadnje useva i zdanja žednih vode, kao što su centri podataka u krajevima s nedostatkom vode.
(Ilustracija Pixabay)
(Kliks)
