Ogroman meteorit, čije je mesto udara otkriveno 2014. godine, izazvao je cunami veći nego bilo koji u Zemljinoj istoriji, skuvao okeane, a sa neba je padala vatrena kiša. Svemirska stena bila je 200 puta veća od one koja je zbrisala dinosauruse, a pogodila je našu planetu pre tri milijarde godina. Naoružani macolama i drugim alatkama, naučnici su se zaputili mestu udara u Južnoj Africi da uzmu uzorke kako bi bolje razumeli kakvi su efekti pada džinovskog meteorita bili. Tim je pronašao dokaze o masivnom asteroidu koji je ne samo doneo veliku destrukciju, već pomogao bujanje novog života.
„Znamo da je nakon što se Zemlja oblikovala postojalo mnogo ostataka koji su leteli u blizini i padali na nju. Ali sad smo otkrili da je život bio veoma otporan na takve destruktivne udare, pa čak je i bujao nakon njih”, kaže profesor Nađa Drabon sa Univerziteta Harvard. Meteorit S2 bio je mnogo veći od svemirske stene koja je pogodila Zemlju pre 66 miliona godina i dovela do izumiranja dinosaurusa, koja je bila oko 10 kilometara u prečniku. Za razliku od nje, S2 je bio prečnika 40 do 60 kilometara i imao 50 do 200 puta veću masu
Pogodio je Zemlju i njenoj „mladosti“, kada je izgledala mnogo drugačije. Tada je bila vodeni svet sa vrlo malo kontinenata. Život je bio jednostavniji – jednoćelijski mikroorganizmi. Profesorka Drabon zajedno sa troje svojih kolega otišla je u zabačeni predeo Južne Afrike gde su rendžeri, naoružani automatskim puškama, morali da ih prate zbog opasnosti od divljih životinja. Sakupili su stotine kilograma kamenja i odneli ih na analize. Najvrednije primerke stavila je u lični prtljag: „Obično me zaustavi aerodromsko obezbeđenje, a onda počnem da im naširoko objašnjavam koliko je ovo uzbudljivo, a njima posle nekog vremena bude dosadno i puste me.”
Saa ekonstruisano koliko je žestoko S2 udario. Ostavio je iza sebe 500 kilometara širok krater i izbacio stene tolikom silinom da su formirale oblak koji je kružio širom planete. „Zamislite oblak, ali umesto kiše, sa neba padaju istopljene kapi kamenja”, opisuje Drabonova. Džinovski cunami bi prošao oko planete, iskidao i podigao morsko dno i potopio obalske predele. Sva oslobođena energija generisala bi masivne količine toplote koje bi skuvale okeane zbog čega bi desetine metara vode u okeanima isparile. Takođe je podigao temperaturu vazduha i do 100 stepeni.
Nebo je postalo crno od prašine i čestica. Bez sunčeve svetlosti da probije tminu jednostavni život na kopnu i u plitkoj vodi koji je zavisio od fotosinteze bio je zbrisan. Sledeće što su naučnici utvrdili, međutim, iznenadilo ih je. Udar je podigao u atmosferu hranljive supstance poput fosfora i gvožđa koje su hranile jednostavne organizme. „Život nije samo otporan, već se i vrlo brzo povratio i počeo da buja. Slično je kao kada ujutru operemo zube. Ubijemo 99,9 odsto bakterija, ali uveče su se već vratile”, objašnjava profesorka Drabon. Novi nalazi ukazuju na to da su ovakvi udari velikih nebeskih tela bili poput ogromnog nađubrivača, šireći esencijalne sastojke za život širom planete.
(RTS)
